Током своје недељне проповеди у историјској капели Светог Ђорђа Патријаршијске резиденције, румунски патријарх Данило је нагласио да је права сврха хришћанског социјалног и милосрдног рада неговање милосрдне љубави, а не побољшање личног имиџа.
Духовна исхрана је на првом месту
Патријарх је објаснио да духовно благостање претходи физичком благостању и да пре него што добије материјалну подршку, људска душа мора бити нахрањена.
„Стога, Господ прво нуди храну за душу, исцељење од болести, а тек потом храну за тело“, рекао је патријарх. „Исус је прво говорио мноштву о тајни вечног живота кроз веру, исцелио болесне, а тек онда је наложио својим ученицима да хране људе, упркос томе што су имали само пет хлебова и две рибе.“
Нагласио је да се људска душа храни Речју Божјом, јер је човек биће „рационално, слободно и пуно љубави, састављено од душе и тела“. Док је телу потребна материјална исхрана, душа се храни слушањем и животом Јеванђеља, што води до вечног живота.
Створени за вечни живот
Бог је у нама посејао чежњу за вечношћу, објаснио је патријарх.
„Човек је створен по лику вечног Бога. То је мистерија људског идентитета“, додао је патријарх Данило. „Створен по лику Свете Тројице, човек је позван на вечни живот.“
Социјална брига утемељена у Божјој љубави
Осврћући се на Христово чудо храњења мноштва, патријарх је приметио да је Исус разликовао, али није одвојио, духовну исхрану од физичке бриге.
„Из Јеванђеља учимо да Христос даје предност духовним потребама, али се брине и о физичком благостању људи“, рекао је. „Његови ученици – а самим тим и цела Црква – позвани су да брину о гладнима, жеднима и онима којима је помоћ потребна.“
Објаснио је да се од ране Цркве хришћанска доброчинство развијала упоредо са евхаристијском литургијом, при чему су верници доносили не само хлеб и вино већ и храну и помоћ сиромашнима и болеснима.
„Доброчински рад Цркве утемељен је у милосрдној љубави Бога откривеној кроз Исуса Христа“, потврдио је патријарх.
Истинска заједница, а не материјална сигурност
Коначно, патријарх Данило упозорио је на тражење лажне сигурности у материјалном богатству, позивајући уместо тога на духовну заједницу са Богом и великодушност према другима.
„Христово истинско чудо има за циљ да подстакне не себично акумулирање, већ љубавну заједницу између Бога и људи и људску великодушност према онима којима је потребна“, закључио је.
„Сврха хришћанске филантропије није да промовише лични имиџ у друштву, већ да постане руке Христове милосрдне љубави у служењу другима.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro