„Чудо васкрсења удовичиног сина у Наину показује нам да Господ Исус Христос зна патњу сваке особе и меру њеног стрпљења“, рекао је патријарх Данило у недељу у историјској капели Светог великомученика Георгија у Патријаршијској резиденцији.
Христос је ушао у град Наин и васкрсао удовичиног сина, а да га нико није питао, откривајући милосрдну љубав Господњу.
„Ова милосрдна љубав се назива саосећање – то јест, патња заједно са онима који пате. Данашње Јеванђеље, у само неколико речи, показује нам како се Господ Исус Христос сусреће са смрћу и људском тугом да би васкрсао младића из мртвих и утешио његову мајку, откривајући да је Он Васкрсење и Живот, Победник смрти и Исцелитељ душа и тела“, објаснио је патријарх.
На границама људске издржљивости
Патријарх Данило је нагласио да је Исус знао да је жена достигла границе своје снаге, због чега ју је позвао да не плаче.
„Када људски бол достигне границу издржљивости, Бог интервенише својом милошћу, јер саосећа са сваком душом која пати.“
Додао је: „Свети Максим Исповедник учи да, иако је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих и вазнео се у слави, Он наставља мистично да пати до краја времена, према патњи сваке особе.“
Спаситељ пати са онима који пате „јер је милостив, саосећајан и пун љубави“.
„Из става Господа Исуса Христа учимо нашу дужност да стојимо поред свих оних који тугују или жале због губитка својих вољених.“
Утеха оних који тугују
Његово Блаженство је позвао вернике да утеше оне који пате због губитка вољених, напомињући да чак и наше тихо присуство поред њих доноси утеху.
„Црква је одредила да се у одређеним временима након сахране приносе помен-молитве за преминуле. Свештеник и верници треба да стоје поред ожалошћених породица да их утеше саосећањем и да кажу: ‘Не плачите’ онима који су преплављени тугом.“
„Морамо тешити ожалошћене, баш као што је Христос тешио ожалошћену удовицу из Наина. На тај начин, милосрдна љубав Христова делује у нашим душама, посебно кроз наше присуство поред оних који оплакују своје вољене.“
Млади позвани на живот заједништва
У завршном делу своје беседе, патријарх Данило је подсетио да су три особе које је Христос васкрсао из мртвих – син удовице из Наина, Јаирова ћерка и Лазар из Витаније – сви били млади.
„Кроз ово, Христос нам показује да су млади људи позвани на живот заједништва са својим родитељима, браћом и сестрама и пријатељима – а не на изолацију или одвајање од њих“, рекао је.
„Ова изолација, чак и ако није физичка смрт, може постати духовна смрт – егоцентрично постојање које осиромашује душу. Љубавно заједништво унутар породице и искрено пријатељство помажу младима да духовно расту и сазревају.“
Патријарх је нагласио да породица, Црква, школа и друштво морају помоћи деци и младима да избегну мешање слободе са отуђењем од својих породица.
„Не смеју мешати срећу са себичним индивидуализмом или неосетљивошћу према потребама других. Недостатак духовног заједништва и солидарности унутар породице и друштва данас су знаци опадања духовног живота и губитка човечности“, упозорио је.
„Данас постоји велика потреба да станемо поред ожалошћених породица и да подржимо младе људе у вредновању породичног живота и неговању пријатељстава са верним вршњацима. Прави живот је божански благослов који се даје кроз родитеље – радост заједништва са породицом и са онима око нас“, закључио је патријарх Данило.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com