У четврту недељу по Духовима, у историјској капели Светог великомученика Георгија у Патријаршијској резиденцији, патријарх Румунски Данило говорио је о смирењу, исцељењу и проповедању Јеванђеља.
„Исцељење болесног човека, друге нације и друге религије, има симболично мисионарско значење: предсказује да ће се Јеванђеље Христово проповедати целом свету, свим народима.“
Милосрдна љубав према свима
У свом објашњењу Јеванђеља по Матеју, патријарх Данило је нагласио мисионарски и универзални аспект Спаситељевог дела, показујући да исцељење стотниковог слуге, човека друге нације и вере, открива Христову милосрдну љубав према свим људима, без разлике.
„Исцељење болесног човека народа који није Јевреји и религије која није Мојсијев закон има симболично мисионарско значење: оно предсказује да ће се Јеванђеље Христово проповедати широм света, свим народима, јер Бог воли све људе“, објаснио је Његово Блаженство.
Римски центурион, иако је дошао из паганског народа и био део окупационе војске Свете земље, постаје симбол народа који ће, иако страни Закону Израиљевом, веровати у Христа и бити спасени. Његова вера предосећа универзалну отвореност спасења, показујући да Бог не тражи порекло већ верно срце.
„Сада Господ Исус Христос показује својим ученицима да може пронаћи јаку веру чак и међу народима који нису Јевреји. Видевши велику веру центуриона, Господ каже: ‘Многи ће доћи са истока и запада и сешће за трпезу са Аврамом, Исаком и Јаковом у Царству небеском.’ Ово пророчанство се неће испунити у далекој будућности; оно почиње да се испуњава сада, када Исус хвали веру римског центуриона“, нагласио је патријарх.
Патња са болеснима
Патријарх Данило је истакао дубоко саосећање римског сотника према свом болесном слуги, указујући да је, иако је могао да га замени, он изабрао да тражи његово исцељење. Вера рођена из милосрдне љубави и понизност стотника, који није тражио за себе већ за потчињеног, хвале се од Христа.
„Римски сотник показује толико бриге за свог слугу да Исус пре свих хвали веру рођену из милосрдне љубави према њему. Овај стотник је добар и саосећајан човек, који пати заједно са болеснима и дели њихов бол. Ова милосрдна доброта му даје храброст да од Исуса замоли за исцељење свог слуге, јер је чуо да је Он исцелио многе болесне“, објаснио је Његово Блаженство Патријарх Данило.
Такође, Патријарх је рекао да сотник показује солидарност, показујући својим ставом да је људско достојанство вредније од друштвеног ранга. Немоћан пред патњом, он трчи Христу, Исцелитељу душа и тела.
„Његова солидарност са патњом показује нам истину да, поред различитих улога у друштву и животних стања, оно што је најважније јесте људско достојанство, вредност сваке особе пред Богом, чак и када та особа више није активна или продуктивна због болести или старости. Суочен са болешћу која мучи његовог слугу, стотник не може ништа да учини. Зато се окреће Исусу, Исцелитељу душа и тела.“
Исцељујућа реч је спасоносна
Патријарх Данило је нагласио да је Господ Исус Христос одмах испунио стотникову молитву јер је у његовој души открио изузетне врлине: милосрдну љубав, дубоку смиреност и снажну веру.
„Господ Исус Христос има исцељујућу, животворну реч. Његова исцељујућа реч је спасоносна – то јест, она подиже човека из болести у здравље, из греха у светост и из смрти у живот. Разумевајући стотников начин размишљања, Господ узвикује: ‘Толико вере нисам нашао ни у Израиљу’“, нагласио је Његово Блаженство.
„Спаситељ открива снажну веру у човеку друге нације и религије. У стварности, стотник је напустио своју паганску, неделотворну религију и пришао Господу Исусу Христу, кога је исповедио да је исцелитељ. Због тога је Господ одмах испунио стотникову молбу речима ‘Иди, нека ти буде како си веровао’, а ефекат Исусових речи био је да је ‘слуга оздравио у тај час’.“
Заједничка молитва
Закључно, патријарх Данило је нагласио да нас Јеванђеље о исцељењу сотниковог слуге учи важности молитве за друге.
„Црква нас позива да се молимо за све болесне, за све који пате, за оне који знају да се моле и оне који не знају, за оне који могу да се моле и оне који више не могу да се моле за себе, за оне који могу да дођу у Цркву и оне који више не могу да дођу већ леже у кревету, било код куће, у болници или негде другде, јер молитва за друге исцељује патњу и усамљеност“, закључио је Његово Блаженство.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com