Дана, 26. и 27. септембра, Света митрополија јерисоска, светогорска и ардамеријска радосно прославља „рођендан” за вечни живот новомученице Акилине, која је рођена у Загливерију и која је својом светом крвљу натопила своје родно тло.
Она је једна од великих личности које су се, током периода турске владавине, одупирале систему јаничара и исламизацији коју је некада моћно Османско царство покушавало да наметне Ромиосинију (грчком православном свету) и шире.
Мноштво новомученика који су произашли из тог, иначе страшног периода, натопило је корење стабла нашег народа и обликовало идентитет савременог Грка, дарујући му смисао, вредност, слободу, част и веру у Христа.
Препознатљиви идентитет савременог Грка, без доприноса и жртве новомученика, био би непотпун, можда чак и непостојећи, а пре свега би му недостајао онај мирис Ромиосинија који је обележио његов историјски пут кроз векове. Ови храбри младићи и девојке Христови носили су на својим плећима дах народне слободе, и с правом је записано да наш народ почива на кивотима њихових светих моштију.
Ове године, у суботу 26. септембра, служено је свечано вечерње богослужење уз саслужење више архијереја у част Свете Акилине, којим је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит коринтски, сикионски, земеносски, тарски и полифенгоски г. Павлос, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства митрополита дринупољског, погонијанског и коничког г. Алексија и надлежног архијереја, митрополита јерисоског, светогорског и ардамеријског г. Теоклита, који је такође началствовао са архијерејског трона (синтронона). Митрополит Теоклит је позвао поменуту двојицу архијереја да учествују у прослави празника ове светитељке. Велико мноштво верника и бројно свештенство, како из Митрополије јериске тако и из суседних светих митрополија, заједно са званичницима из тог краја и Македоније, окупило се око светих моштију Светитељке — драгоценијих од скупоценог камења — неки да јој захвале, други да затраже њено посредовање, а трећи да прославе Бога што је подарио ово драгоцено благо.
Беседу на вечерњој служби одржао је Његово Високопреосвештенство митрополит коринтски Павле, који је на поетски, живописан и поучан начин представио житије Свете новомученице Акилине, посебно се задржавајући на појединостима њеног исповедања вере и жртве коју је поднела за Христа и народ.
У посебно упечатљивом делу своје беседе, Његово Високопреосвештенство је поставило реторичко питање: „Да ли су њени биолошки родитељи и читав Загливери родили Свету Акилину, како би логика налагала, или је Света Акилина ’родила’ Загливери и прославила га преко сваке мере?”
Другим речима, када размишљамо о Светој Акилини, да ли је оно што је било важно – како јуче, тако и данас – њено биолошко и национално порекло, или пак велика истина да је Светитељка, кроз своју жртву и свој живот, обновила, преобликовала и преобразила живот Загливерија, а тиме и живот савременог Грка?
Света Акилина је, наставио је Митрополит, својом верношћу Закланом Јагњету обликовала свакодневни живот и историјски ток свог завичаја. Својим непроцењивим даром и траговима мучеништва на својим часним моштима, допринела је обогаћивању пута савременог Грка и Ромиосиније, не само током периода турске владавине, већ кроз сва времена.
Пред крај вечерње службе, формирана је величанствена литија током које су сребрни кивот са моштима Светитељке и њена света икона ношени улицама Загливерија, уз пратњу оркестра Грчке полиције. Литија је стигла до куће Светитељке, која је сачувана до данас, и прошла кроз централни градски трг, где се месни Митрополит кратком поруком обратио пастви своје свете Митрополије, изражавајући најдубља осећања свог срца.
Месни Архијереј је нагласио да кроз Крштење и Свете Тајне улазимо у Цркву не да бисмо себи обезбедили удобност или да бисмо кроз свакодневни живот пролазили без страдања. Напротив, кроз Цркву Господњу ми путујемо ка исповедању вере и мучеништву: ка исповедању да је наш Господ савршени Бог и савршени човек, те да ту изјаву – која представља саму суштину нашег живота – ако затреба, потписујемо сопственом крвљу.
Свечана литија се затим вратила у величанствену цркву Свете Акилине, чији је ктитор био блаженопочивши протопрезвитер отац Анастасиос Теологу.
Током величанствене литије, кивот са моштима Светитељке постављен је на посебно припремљено возило, које су украсили локални припадници Оружаних снага заједно са својим официрима.
Посебно охрабрујуће присуство око светих моштију чинила су млади из Загливерија – ученици основне и средње школе, у пратњи својих наставника – који су, носећи заставе, допринели јединственој свечаности богослужења. Чланови Културног друштва Загливери, одевени у народне ношње, такође су својим учешћем истакли посебан дух локалне заједнице током прославе.
На сам дан празника, у недељу 27. септембра, Његово Високопреосвештенство Митрополит дринупољски, погонијански и конички г. Алексије началствовао је јутрењем и Светом литургијом, те одржао беседу, саслужујући са двојицом поменутих архијереја.
Беседник је повукао упечатљиву паралелу између празника ове Новомученице и јеванђелског одељка који се чита у Прву недељу по Луки (Лк 5, 1–11), тумачећи чудесни риболов који су ученици Господњи извршили Његовим благословом у вези са путем који је Света Аквилина отворила својом крвљу 1764. године.
На поучан и пастирски начин, Митрополит је људе свих узраста поделио у две групе: оне који, држећи се спољашњих форми, исповедају верност Господу и нашој Цркви, а ипак остају духовно празни и горди; и оне који својим делима, свакодневном жртвом и послушношћу Господу и Његовим заповестима, отварају путеве ка мирном пристаништу и загрљају нашег Распетог и Васкрслог Христа.
Стога је указао многобројном народу на одговорност коју хришћани носе у односу на саму суштину наше вере: наше сједињење са Јагњетом Божјим и путовање ка Њему у љубави, наспрам искривљавања вере кроз пуку спољашњу пристојност и исповедање које ништа не кошта, а које се – како некада тако и данас – огледа само у лицемерном спољашњем присуству.
Међу званичницима присутним на челу верног народа били су посланици у парламенту, укључујући Димитриоса Варцопулоса, бившег заменика министра здравља; Теодорос Караоглу, бивши министар за Македонију и Тракију; Теофанис Папас; градоначелница Лангадаса Ники Андреаду; бивша заменица гувернера региона и актуелна регионална одборница Халкидикија, Катерини Зографу; бригадни генерал Теофилос Марангиозидис, као изасланик команданта Врховне војне команде за Епир и Македонију (АСДИМ); бригадни генерал Александрос Гремос, командант 1. бригаде командоса и падобранаца у Рентини; Апостолија Мегархиоти, командирка полицијске станице Калиндоја; заменик гувернера региона за дигиталну управу Николаос Цолас; регионални одборник Атанасиос Михаилидис; заменици градоначелника Димитриос Саконидис, Јоанис Карајанидис и Петрос Макридис; општински одборник Георгиос Цанис; председници месних заједница Загливери (Катерини Патука), Петрокераса (Атанасиос Куклиату) и Аполонија (Димитриос Харпусанис); као и политичке личности Катерини Зјута и Атанасиос Главинас, између осталих.
За певницама су својим умећем допринели наставник византијске музике и протопсалт Саборног храма Премудрости Божије у Солуну, Стилијанос Захариу, заједно са истакнутим сарадницима и у сарадњи са локалним појцем.
Богослужења је уживо преносила црквена телевизијска станица „4E”.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vema.com.au