У петак, 15/28. августа 2026. године, Јерусалимска патријаршија прославила је празник Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији, код њеног часног Гроба.
На овај празник читава Црква, а нарочито Јерусалимска црква, са радошћу и умиљењем се сећа и прославља пресељење Пресвете Богородице душом и телом на небо, како сведочи Свето Предање, а тумаче Свети Оци Цркве.
Уочи празника, у поподневним часовима, у храму Гроба Пресвете Богородице служено је вечерње богослужење, којим је началствовао митрополит капитолијадски Исихије. Ујутру, након дочека у порти храма, служена је Света Литургија којом је началствовао Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил, уз саслужење митрополита капитолијадског Исихија, главног секретара Јерусалимске патријаршије архиепископа константинског Аристарха, архиепископа лидског Димитрија и архиепископа пелског Филумена.
Саслуживали су и јеромонаси Светог Гроба, предвођени архимандритом Нектаријем, месни свештеници, као и гостујуће свештенство из православних Цркава Русије, Румуније и Грузије. У богослужењу су учествовали и начелник Руске духовне мисије у Јерусалиму архимандрит Васијан, архиђакон Марко, јерођакони Продром, Евлогије и други.
На грчком језику појањем је руководио протопсалт храма Васкрсења Христовог ђакон Евстатије, заједно са појцима из Грчке, док су на арапском појали Византијски хор Саборног храма Светог Јакова и појци из других арапскојезичних заједница. Велики број верника молитвено се обратио Пресветој Богородици, у присуству генералног конзула Грчке у Јерусалиму Димитриоса Ангелосопулоса и Ане Мантике, као и амбасадора Грузије Беке Твалија и конзула Грузије Маке Одзелашвили.
Потом се Његово Блаженство обратио сабраним верницима беседом:
„Надахни нас благодаћу Духа, Логосе Божји, да бисмо и ми, макар слабашно, могли донекле да објавимо величину Твоје најљубљеније Мајке. Јер Она, изабрана од давних нараштаја по предодређеном савету и благовољењу Бога и Оца, Који Те је ванвремено, неизмењиво и бестрасно родио, у последња времена зачела је Тебе, Који си помирење и спасење, правда и избављење; Тебе, Живот од Живота и Светлост од Светлости, истинитог Бога од истинитог Бога, Који си се од Ње оваплотио. Њено материнство било је чудесно, њено рађање изнад природе и поимања и спасоносно за свет, док је њено Успење било славно, истински свештено и свехвално“, објављује Свети Јован Дамаскин, величајући Приснодјеву Богородицу и Мајку Божју.
„Љубљена браћо у Христу,
Благочестиви хришћани и поклоници,
Благодат Светога Духа сабрала нас је са крајева земље код овог пречасног Гроба Мајке Божје, на месту славног Успења Преблагословене Богородице Марије, у Гетсиманији, да са смелошћу прославимо ово велико и чудесно чудо, односно њено свештено и свехвално Успење.
Заиста, Успење свехвалне Богородице јесте чудесно чудо. Зато химнограф, дивећи се овој тајни, кличе: ‘При рођењу Твоме зачеће беше без семена, а при Успењу Твоме смрт без труљења; двоструко чудо сједини се у једно чудо, Богородице. Јер како Ти, која мужа ниси познала, дојиш Младенца, остајући чиста? И како Ти, која си Мајка Божја, као мртва одишеш миомирисом?’
Козма Химнограф разрешава ову недоумицу, кличући: ‘Чиста, примила си победне награде над природом зачевши Бога, али, подражавајући свога Творца и Сина, натприродно се повинујеш законима природе. Стога, умирући, са Сином својим устајеш у вечни живот.’
Другим речима, ако је Логос Божји Христос, Који се оваплотио и постао човек од пречисте крви Дјеве Марије, Божје Отроковице, као савршени Бог и савршени Човек, непропадљиво претрпео смрт својствену пропадљивој људској природи, колико је више приличило да се законима створене природе повинује њена пресветла душа, која је пренесена у пречисте руке њеног Сина и Бога? То потврђује и химнограф: ‘Она која је од семена Давидова, кроз коју смо обожени, славно и надумно прелази у руке свога Сина и Владике.’ И опет: ‘Ако је њен непојмљиви Плод, кроз Кога је небо постало, добровољно као смртан примио погребење, како би Она која је зачела не познавши брака могла одбити гроб?’
Блаженом називамо Богородицу јер је, с једне стране, Христос Бог наш, Кога ништа не може обухватити, благоволео да буде смештен у Њој, а с друге стране, њена смрт постала је лествица и прелаз са земље на небо, као што Свети Јован Дамаскин милозвучно и сасвим јасно говори: ‘Твоја смрт, Чиста, постаде прелаз у вечни и бољи живот, преносећи Те, Пречиста, из пролазног у истински божански и непролазни живот, да у радости гледаш Сина свога и Господа.’
Блаженом називамо Богородицу јер се показала као Мајка Живота и Светлости света, односно Христа, Који је рекао: ‘Ја сам пут и истина и живот’ (Јн 14, 6), и: ‘Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота’ (Јн 8, 12).
Ево, дакле, љубљена браћо моја, ту истину проповеда, објављује и сведочи чудесни празни Гроб који се налази пред нашим очима, овде у Гетсиманији, где смо данас принели Бескрвну Жртву, односно Тајну Божанствене Евхаристије. Зато Света Јерусалимска црква кличе: ‘Ходите, верни, приступимо Гробу Мајке Божје и загрлимо га, искрено приносећи њему усне срца, очи и чела своја, и захватимо обилне дарове исцељења који непрестано истичу из непресушног извора.’“
Након отпуста Свете Литургије, у игуманском конаку послужење је приредио игуман, митрополит јелинопољски Јоаким.
Празник Успења Пресвете Богородице свечано је прослављен и у храму православне заједнице у селу Абуд, где је богослужењем началствовао архиепископ севастијски Теодосије.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Јerusalem-patriarchate.info