Папа Фрања преминуо је на Васкрсни понедељак, 21. априла 2025. године, у 88. години живота, у својој резиденцији Дома Свете Марте у Ватикану, објавио је Vatican news. Поводом упокојења епископа Рима предстојатељи помесних цркава упутили су писма саучешћа. Редакција портала „Ризница“ је приредила посебан преглед:
Васељенски патријарх Вартоломеј: Папа Фрања је био пријатељ Православља
У дубоко емотивној изјави изреченој усред радости пасхалног времена, васељенски патријарх Вартоломеј изразио је искрено саучешће због смрти папе Фрање, којег је описао као „драгоценог брата у Христу“ и „правог пријатеља православља“. Током ових дванаест година свог папства, био је веран пријатељ, пратилац и присталица Васељенске Патријаршије. За собом је оставио пример истинске понизности и братске љубави“, рекао је Његова Свесветост. Патријарх се посебно осврнуо на њихов историјски сусрет 2014. године у Јерусалиму, само годину дана након устоличења папе Фрање. „Клекнули смо раме уз раме у молитви пред Гробом Господњим“, присећа се он, откривајући да је предложио папи да заједно прослављају 2025. годину – 1.700. годишњицу Првог васељенског сабора у Никеји. Папа је са ентузијазмом одговорио: „Ово је невероватна мисао, невероватна идеја и предлог. „Није било суђено да он дође“, рекао је васељенски патријарх и додао да ће Васељенска патријаршија ипак на неки начин прославити ову историјску годишњицу, док ће учешће Католичке цркве зависити од става и намера новоизабраног папе. На крају, Његова Свесветост је узнео молитве за покој душе папе Фрање и изразио наду у достојног наследника који ће наставити његово драгоцено дело: „Вечна ти је успомена, брате папа Фрањо.
Јерусалимски патријарх Теофил: Папа Фрања био је светионик мира и неуморни сведок Христовог милосрђа
У званичном саопштењу објављеном 21. априла 2025, јерусалимски патријарх Теофил, изразио је дубоку тугу због смрти папе Фрање, називајући га „светлим тестаментом Јеванђеља“ и „сталним поборником за сиромашне“. Цитирајући Христове речи: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, ако и умре, живеће“ (Јн. 11,25), Патријарх је своју поруку започео размишљањем о нади коју пружа Васкрсење. Похвалио је непоколебљиву посвећеност папе Фрање принципима мира и помирења, истичући да је он отелотворио речи: „Блажени миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати“ (Матеј 5:9). Чак у својим последњим данима, Свети отац је „открио снагу истинског учеништва, грлећи крст са понизношћу и надом“. Истичући папин понизни дух, патријарх Теофил је нагласио да је његов захтев за једноставну сахрану показао „оданост његове душе Васкрслом Христу и Цркви као скромном стаду верника, а не као светском царству“. „Предајемо његову племениту душу бескрајном саосећању Господа нашег“, закључио је Патријарх, додајући молитвену похвалу: „Слуго добри и верни, уђи у радост господара свога“ (Матеј 25,23). Порука се завршава позивом на сећање: „Нека је сећање на папу Фрању вечно, и нека његов дух љубави, правде и мира настави да инспирише многе духовне и секуларне вође за генерације које долазе“.
Московски патријарх Кирил: Са захвалношћу се сећамо изјава папе Фрање у одбрану канонске Украјинске православне Цркве
Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил изразио је саучешће поводом упокојења папе Фрање. Московски патријарх се присетио првог сусрета са папом Фрањом и, између осталог, истакао: „Његово име је повезано са важном етапом у односима између Руске православне и Римокатоличке цркве. Први сусрет њихових поглавара, који је одржан 2016. године, означио је жељу наших Цркава да излече „ране нанете сукобима далеке и недавне прошлости“ и „уједине напоре да сведочимо Јеванђеље Христово и заједничко наслеђе Цркве првог миленијума“. Патријарх Кирил је указао на важност харитативне делатности упокојеног папе, а посебно истакао његову подршку канонској Украјинској православној Цркви. „Од посебног значаја за хришћане широм света била је жеља Његове Светости да покаже солидарност са страдалницима и угроженима. Непрестано подсећајући на присуство Господа Исуса Христа у личности сваког сиромаха и особе којој је потребна помоћ, папа је скренуо пажњу на случајеве неправде, повреде људског достојанства и разне облике прогона који се понекад намерно заташкавају. Са захвалношћу ћемо се сећати његових изјава у одбрану верских слобода и, посебно, прогоњене Украјинске православне цркве“, закључио је Патријарх Кирил.
Српски патријарх Порфирије: Српска Православна Црква је благодарна папи Фрањи на дубоком разумевању трагичног историјског наслеђа подручја на коме живи српски православни народ
Поводом упокојења папе Фрање, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио изјаву саучешћа у којој се, између осталог, присетио сусрета са њим. „Имао сам прилику да се, током његовог понтификата, више пута лично сретнем са почившим папом тако да осећам обавезу да данас посведочим да је био човек који је градио мир и разумевање међу људима и народима, са посебном жељом да развија сарадњу са Православним Црквама“, рекао је Патријарх српски Порфирије и додао: „Српска Православна Црква му је благодарна на дубоком разумевању трагичног историјског наслеђа подручја на коме живи српски православни народ“. Патријарх Порфирије је упутио молитве за упокојење папе Фрање: „У име пуноће Српске Православне Цркве изражавам саучешће Римској дијецези и васцелој Римокатоличкој Цркви са молитвом да почившем папи Франциску Господ подари вечни живот и вечни спомен“, закључио је Патријарх Порфирије.
Румунски патријарх Данило: Понтификат папе Фрање оставља дубок траг у новијој историји Римокатоличке цркве
„Ми делимо тугу изазвану овим губитком и изражавамо саучешће целој Римокатоличкој цркви“, написао је патријарх Данило у писму саучешћа. „Са дубоком тугом примили смо вест о одласку из овог света папе Фрање, часне и познате личности савременог хришћанства, чији понтификат оставља дубок траг у новијој историји Римокатоличке цркве. Делујемо у тузи изазваној овим губитком и саучешће преносимо целој Римокатоличкој цркви. Молимо се Господу Исусу Христу, који је Васкрсење и Живот (уп. Јн. 11, 25), да упокоји душу папе Фрање у светлости, миру и љубави Пресвете Тројице“, закључио је патријарх румунски Данило.
Бугарски патријарх Данило: Са надом у Васкрсење опраштамо се од папе Фрање
У поруци саучешћа патријарх Бугарске православне цркве Данило, изразио је искрену тугу због смрти папе Фрање, уз напомену да је „Светла Васкрсна недеља, коју ове године обележавају сви хришћани заједно, обележена великим губитком“. Патријарх Данило је пружио утеху са изразима вере: „Ми хришћани увек гледамо на смрт кроз перспективу васкрсења Христова, као залог будућег свеопштег васкрсења мртвих“. У наставку писма бугарски патријарх је истакао наду која дефинише хришћански поглед на свет и осврнуо се на симболички наслов последње аутобиографске књиге папе Фрање: „Није случајно да је његово последње аутобиографско дело названо Нада. Са овом надом, са овим живим ишчекивањем васкрсења… молимо се Богу за покој душе папе Фрање.“ Закључио је дирљивом молитвом: „Нека му Бог опрости све његове вољне и невољне грехе. С љубављу и надом у Васкрслог Спаситеља.“
Архиепископ атински и целе Јеладе Јероним: Папа Фрања је имао љубав и поштовање према Грчкој цркви
Архиепископ Атине и целе Грчке Јероним послао је поруку због смрти папе Фрање. Архиепископ Јероним је нагласио да је „папа Фрања био моћна личност, која је ревновала на превласт свега доброг и вредности људског бића као Божјег створења“. Он у својој поруци додаје да су током његове службе као бискупа Рима, свака најнижа браћа сиромашни, мигранти, избеглице, посебно заузимали централно место у њему. Архиепископ атински и целе Јеладе посебно указује на папину одлуку да у „његову примерну великодушност врати три фрагмента у њиховог поновног уједињења са овим најважнијим спомеником значаја за читаво човечанство“.
Архиепископ албански Јован: Посебно ценимо његове искрене напоре да подстакне веће разумевање између православне и католичке цркве
Православна аутокефална црква Албаније упутила је поруку саучешћа након смрти папе Фрање, изражавајући „саучешће свештенству и верницима Римокатоличке цркве“. У саопштењу Црква признаје папину вишеструку службу, наводећи да је „током своје мисије свештеника, бискупа и папе увек показивао дубоку посвећеност објављивању Јеванђеља у различитим географским и културним контекстима“ и истиче „његову искрену бригу за сиромашне и маргинализоване“. Посебно се помиње приступ папе Фрање православној цркви: „Посебно ценимо његове искрене напоре да подстакне веће разумевање између православне и католичке цркве“, подсећајући на његове речи упућене православним представницима: „Заједно корачамо као браћа путем милосрђа и љубави. Порука се завршава молитвом: „Са надом у Васкрслог Христа… молимо се да Господ наш, Отац милосрђа, упокоји душу његовој. Вечан му је спомен!“
Приредила редакција портала „Ризница“
