Представници Естонске православне хришћанске цркве и Успенског манастира Пухтица поднели су 10. априла званичан апел америчкој комисији за међународну верску слободу (U.S. Commission on International Religious Freedom), позивајући је на одговор на верски прогон који спроводи држава.
Естонски парламент усвојио је 9. априла амандмане на Закон о Црквама и верским заједницама којима се забрањује Естонска црква због њене канонске везе са Московском патријаршијом. С правне тачке гледишта, црквена управа је у потпуности у Талину, а држава није успела да покаже да ова Црква представља било какву претњу националној безбедности. Ипак, с обзиром на то да је Парламент зашао у канонска питања, после два месеца власти могу да почну да отварају случајеве против Цркве ако се она у потпуности не одвоји од Московске патријаршије.
Политичари су тврдили да не захтевају од Цркве да промени своју веру, већ само да промени своју јурисдикцију, потврђивањем преклапајућој структури Цариградске патријаршије, Естонској апостолској православној цркви. Међутим, придружити се Цариграду значило би ући у општење са расколничком „Православном црквом Украјине“, што је заиста питање вере, и прекршило би сопствене одлуке естонског Синода.
Адвокати Цркве су објаснили разлог жалбе:
У име Цркве и манастира који су постали мета измена Закона о Црквама и верским заједницама, последњих недеља пишемо и премијеру и новом министру унутрашњих послова. Желели смо да се сусретнемо и пронађемо разуман компромис у самој држави пре усвајања амандмана и пре ширег ангажовања међународних институција. Није нам се пружила прилика за такав састанак, а јуче је донет закон. Истовремено, од министра унутрашњих послова и даље чујемо неосноване исказе о монахињама Пухтица као о жртвама утицаја Москве.
У саопштењу се објашњава да нови закон Естоније крши верске слободе уперене на Цркву и манастир искључиво због њихових канонских веза са Руском црквом, упркос томе што се придржавају естонског закона и противљења рату у Украјини.
Подносиоци жалбе наводе неколико забрињавајућих питања, међу којима и дискриминаторско законодавство, претње депортацијом страног свештенства и залагања државе да се казнени закон прикаже као заштитита по државу.
Адвокати Цркве примећују да на брзину усвојени закон подрива транспарентно руковођење и основна права, што их наводи да траже међународну подршку и преко Европског суда за људска права и америчке Комисије за међународну верску слободу.
Они, такође, повлаче паралеле са сличним верским ограничењима у Украјини која су изазвала међународну забринутост и потврђују своју посвећеност да бране своје верске заједнице свим правним средствима.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com
