Усред журбе свакодневног живота, можда сте пропустили занимљиву информацију: Да ли сте знали да су првих пет православних светаца који су живели у 21. веку и који су од тада канонизовани сви Румуни?
На листи се налазе Свети Софијан Антимски, Свети Дионисије Колчујски, Свети Петроније Продромит, Света Антонина Тисманска и Света Јелисавета Пасарејска.
Два светогорска светитеља, Дионисије и Петроније, канонизовала је Васељенска патријаршија, док су свети Софијан, Антонина Тисманска и Јелисавета Пасарејска прослављени од стране Румунске православне цркве.
Предлог за канонизацију Светих Дионисија и Петронија поднео је патријарх Данило Васељенској патријаршији у контексту 100. годишњице Румунске патријаршије.
Свети Софијан Антимски (1912-2002)
Рођен 1912. године у Куконешти Векију, округ Белци, Свети Софијан (рођен као Серги Богију) ступио је у монашки живот са 14 година у манастиру Руги. Студирао је у манастирској богословији у Церници и на Академији ликовних уметности у Букурешту, а касније је постао игуман манастира Антим.
Упокојио се 2002. године на празник Воздвижења Часног Крста, а канонизован је 2024. године од стране Светог синода Румунске православне цркве.
Свети Софијан Антимски је први православни светац који је умро у 21. веку, а кога је званично канонизовала било која православна црква, што је историјски први пут за цео православни свет. Његов празник је 16. септембра.
Свети Дионисије Колчујски (1909-2004)
Старац Дионисије Игнат (1909–2004), из Ботошанија, замонашио се на Светој Гори са 17 година, живећи 78 година као пустињак и духовни отац у келији Светог Ђорђа – Колчу. Његовој сахрани присуствовао је краљ Чарлс III од Уједињеног Краљевства, тадашњи принц од Велса.
Канонизован је од стране Васељенске патријаршије 2025. године и обележава се због своје скромности и мудрости 11. маја.
Свети Петроније Продромит (1914-2011)
Старац Петронију Танасе (1914–2011), рођен у манастиру Њамц и дипломирао теологију у Букурешту, служио је као игуман румунског скита Часног Претече на Светој Гори од 1984. године до свог упокојења.
„Ретко сам срео некога ко је истовремено културан и скроман, као што је био отац Петронију“, сећао се митрополит Серафим из Немачке и Централне и Северне Европе.
Канонисан 2025. године, Свети Петроније Атонски се поштује због свог ученог и скромног монашког живота. Његов празник је 24. фебруар.
Света Антонина из манастира Тисмана (1923-2011)
Рођена 7. марта 1923. године, била је „јуродива Христа“ у манастиру Тисмана. Ступила је у монашки живот са 26 година. Била је задужена да чува свиње, где је остала четрдесет година, непрестано се молећи и практикујући аскезу у шуми – далеко од цркве, али близу Бога.
Позната је по својој великој ревности и дубокој оданости Богородици и Светом Никодиму Тисманском, као и по томе што је била велика исихаста, обдарена даром чињења чуда.
Свети синод Румунске православне цркве канонизовао ју је 1. јула 2025. године, са титулом „Света Антонина Тисманска“, а спомен се обележава 23. децембра, на дан њеног блаженог упокојења.
Света Јелисавета из манастира Пасареа (1970-2014)
Схимонахиња Јелисавета Лазар из манастира Пасареа (1970–2014) била је велика пустињакиња позната по свом молитвеном животу и духовним даровима, сматрана чудотворком.
Рођена 7. маја 1970. у Молдави Сулици, округ Сучава, Родика Лазар је прихватила монашки живот у младости. Са 15 година ступила је у манастир Пасареа близу Букурешта, где је после три године замонашена и добила име Теодора.
Године, 2003. повукла се на гору Ђумалау ради усамљеничког аскетског живота. Године 2007, примила је Велику схиму, поставши схимница Јелисавета. Упокојила се 6. јуна 2014. године.
Света Јелисавета Пасарејска је канонизована овог лета од стране Светог синода Румунске православне цркве и њен спомен се обележава 5. јуна.
Света Јелисавета Пасарејска је најсавременија светитељка у целом православљу, упокојила се 2014. године, и вероватно једина светитељка тако скорашњег датума која је већ ушла у иконографску традицију Цркве.
Занимљиво је да је само једанаест година након њене смрти, она приказана не само на осликаним иконама већ и на мозаику унутар Националне катедрале Румуније – изванредан доказ јасноће њене светости и дубоког духовног утицаја који је имала на оне који су је познавали.
Њено брзо и широко распрострањено поштовање одражава уверење међу верницима да њен живот молитве, аскетизма и чудотворне благодати стоји као светли сведок за Цркву данас.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro