Локално проглашење канонизације свете Бландине Исповеднице одржано је у недељу у Митрополитској катедрали у Јашију.
Свечани догађај одржан је на крају Божанске литургије коју је прославило сабрање седам јерараха предвођено митрополитом Молдавије и Буковине Теофаном.
Синодски томос о проглашењу канонизације уручио је помоћник епископа ботошанског из Архиепископије Јаши.
Званичним чином је декретирано да ће се „света Бландина Исповедница из Јашија убројати међу свете Цркве и помињати химнама хвале на њен празник, 24. маја, сваке године, и да ће бити укључена у Синаксару, литургијским књигама и календару Румунске православне цркве“.
Порука патријарха Данила
Његово Блаженство Патријарх Данило послао је поруку поводом свечане прилике, истичући смирење и послушност Свете Бландине.
„Света Бландина је показала дубоку смиреност, обављајући у затвору, заједно са својом рођаком, најпонижавајуће задатке, увек имајући на уму речи Господа Исуса Христа: ‘Ко хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга’ (Марко 10:44).“
„Тако, оно што је свет сматрао понижењем, исповедница Христова обукла се у одећу смирења угодну Богу, претварајући најнижи посао у скривени труд љубави према Богу и ближњем“, нагласио је Патријарх Румуније.
Поруку је представио Разван Михај Клипичи, патријаршки саветник у одељењу за културу, сликарство и рестаурацију Патријаршијске администрације.
Јака вера у Бога
На крају догађаја, митрополит Молдавије и Буковине Теофан рекао је да је Свету Бландину дефинисала њена јака вера у Бога и у Божју љубав према свету.
„Вера се пројавила, како сведочи Свети Павле у Посланици Јеврејима, кроз познање невидљивих ствари и добијање онога чему се нада. Другим речима, вера Свете Бландине била је сигурност у погледу Божјег присуства у њеном животу и у животу света. А добијање онога чему се нада значило је да је Царство Небеско и вечни живот већ живела овде и у њено време Света Бландина Исповедница.“
„Она је показала исповедничку храброст у Бесарабији и Сибиру, у Букурешту и у Јашију. Стога треба да захвалимо Богу на овом дивном дару, који постаје извор утехе у Светом Духу, поред Свете Параскеве, великомученика Георгија, и Светог Јосифа Милостивог, који су такође дошли у Јаши из благословених земаља Бесарабије“, додао је митрополит Теофан.
Света исповедница Бландина из Јашија
Света Бландина исповедница из Јашија рођена је 24. фебруара 1906. године у селу Грушеуци, округ Хотин, у Бесарабији, од оца Захарије и презвитере Серафиме Поповић.
Завршила је студије за учитељицу и удала се за инжењера Георгија Гобјилу 1926. године. Заједно су имали сина Владислава. Након совјетске окупације Бесарабије 1940. године, породица је депортована у Сибир, где је патила 15 година.
Године 1957. стигла је у Румунију. Њен син и снаја, непријатељски настројени према вери, приморали су је да бира између Бога и породице. Мајка Бландина је без оклевања изабрала веру, остала је без крова над главом и на крају стигла до Јашија, где је пронашла подршку хришћанске породице.
Постала је дискретно, али постојано присуство у Митрополитанској катедрали у Јашију, посвећујући своје време молитви, превођењу и преписивању акатиста и помагању онима којима је помоћ потребна. Света исповедница Бландина се упокојила у Господу 24. маја 1971. године.
Опште проглашење Свете Бландине и осталих 15 светих жена које је Свети синод канонизовао 2025. године одржано је 6. фебруара у Патријаршијској катедрали у Букурешту.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro