Током историјског празника Свете патријаршијске катедрале, патријарх Румунски Данило је говорио о поштовању које је Свети Константин Велики показао према епископима које су његови претходници прогонили.
Осврћући се на 1700. годишњицу Првог васељенског сабора, патријарх је нагласио да је овај велики догађај покренуо и председавао Свети Константин:
„Када је отворио сабор, није седео на престолу већ је стајао усправно, из поштовања према многим епископима који су били прогоњени. Неки су изгубили око, други руку или ногу, пошто су били осакаћени или претучени током прогона хришћана“, објаснио је патријарх.
Вера Светог Константина је ојачана након његове победе над царем Максенцијем.
„Свети Константин Велики, видевши да је победио војску далеко већу од своје, схватио је да је помоћ дошла директно од Исуса Христа. Зато је постао љубитељ Христа, заштитник прогоњених хришћана“, рекао је патријарх.
Тако је, годину дана након његове победе у бици код Милвијског моста, 313. године нове ере, заједно са источним царем Лицинијем, Константин Велики издао Милански едикт, којим је свим грађанима гарантована верска слобода.
„Овај едикт о толеранцији или слободи за све становнике Царства био је од великог значаја. Означио је крај прогона хришћана“, објаснио је румунски патријарх.
Свети Константин је извршио обнављајућу мисију
Штавише, Свети Константин је вратио Цркви имовину која је конфискована током прогона, вратио епископе и свештенике из егзила и поклонио Цркви јавне зграде – познате као Базилике („Дом цара“) – да служе као места богослужења.
Патријарх је приметио да су ове јавне зграде претворене у цркве, јер су многе цркве срушене под царем Диоклецијаном, а многи свештеници су убијени.
„Дакле, Свети Константин је извршио обнављајућу мисију – надокнадио је штету коју су хришћанима нанели претходни цареви, који су били прогонитељи“, нагласио је.
Дао је хришћански карактер законима
Свети Константин је такође обезбедио Цркви материјална средства за бригу о сиромашнима, сирочади и удовицама, и издао је бројне социјалне законе усмерене на подршку онима у потреби, приметио је патријарх Данило.
„Ојачао је хришћанску породицу, забранио прељубу и убијање одојчади или абортус, што су биле широко распрострањене праксе у паганском Римском царству. Свети Константин је 321. године установио недељу као дан прославе и одмора широм Царства“, подсетио је Његово Блаженство.
Патријарх је такође нагласио да је Свети Константин дао хришћански карактер новим законима које је прогласио у Царству:
„На пример, забранио је мучење, распеће осуђеника, ломљење ногу и жигосање усијаним гвожђем. Зашто? Зато што су сва та дела била понижења лика Божјег у човеку“, додао је патријарх Данило.
Света Јелена, градитељка у Светој земљи
У својој беседи, патријарх је истакао грађевинске напоре Свете Јелене.
Након што је открила Часни Крст у Јерусалиму, Света Јелена је покренула изградњу Цркве Гроба Господњег и Васкрсења, која је завршена након њене смрти.
„Поред Цркве Гроба Господњег и Васкрсења Господњег, она је саградила и Цркву Вазнесења на Маслинској гори, одакле се Христос вазнео на небо благосиљајући своје ученике, и цркву у спомен на Богородицу у Гетсиманском врту, која покрива гробницу где је Богородица положена и, после три дана, пронађена је да ју је њен Син вазнео на небо.“
„Такође је саградила цркву у Витлејему, где се родио Спаситељ Исус Христос, и једну у Назарету.“
Света Јелена је предузела све ове радове да би показала своје поштовање и част према Светим местима, нагласио је патријарх.
Света Јелена, узорна мајка
Света Јелена је, такође, узорна мајка и васпитачица, према речима патријарха:
„Образовала је свог сина, инспирисала га у управљању Царством и поседовала дубоку побожност.“
У својој проповеди, патријарх Данило је такође подсетио на везе Светог Константина са Румунијом. Његово родно место био је град Наисус у провинцији Дакија Медитеранеа – данашњи Ниш у Србији – близу древне Дакије Феликс.
Патријарх је напоменуо да је Свети Константин повратио територију данашње Румуније од Гота и склопио мировни споразум са њима под условом да више не прогоне хришћане.
Поред патријарха, још десет румунских јерараха саслуживало је код спољашњег олтара Патријаршијске катедрале током празника. Божанска литургија је завршена доделом награда победницима два национална такмичења која је организовала Румунска патријаршија.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com