„Самоодрицање, узимање или прихватање крста и праћење Христа су три услова за хришћанство и постизање спасења или вечног живота кроз сједињење човека са Богом, извором вечног живота“, рекао је у недељу румунски патријарх Данило.
Поглавар Румунске православне цркве објаснио је да хришћански живот не може бити одвојен од прихватања личног крста.
„Свака особа има свој крст. То значи да свака особа доживљава искушења, патње или ограничења на јединствен и личан начин“, рекао је.
Христос у средишту наших живота
Патријарх је нагласио да је самоодрицање први услов за праћење Христа и подразумева одрицање од себичности која затвара особу у себе.
„Термин ‘самоодрицање’ је данас тешко разумети на другим језицима осим румунског. Преводи се као самопорицање, посебно у индивидуалистичком свету где се ја стално потврђује, а себичност се негује као похлепа за богатством, моћи и задовољством.“
Патријарх Данило је објаснио да овај духовни напор не значи поништавање сопствене личности, већ претварање егоистичног начина живота у начин отворен за Бога и друге.
„Самоодрицање значи одустајање од себичног и нарцисоидног начина живота само за себе, заборављајући Бога и оне којима је потребан.“
„Веома често смо толико заокупљени само собом, сопственим ликом у друштву, да више немамо времена да са страхопоштовањем посматрамо икону Христову у цркви, нити да поштујемо лик Божји у нашим ближњима.“
„Господ Исус Христос нам показује да можемо да га следимо само када више нисмо центар нашег живота, већ Он јесте — Богочовек“, додао је патријарх.
Ношење крста живота
„Узимање крста може значити препознавање и прихватање наших слабости, патњи и неостварених нада, као и борбу са себичним страстима како бисмо живели светим животом. У многим случајевима, крст је патња или терет у животу“, рекао је патријарх Данило.
Крст се не односи само на симбол Христове жртве, већ и на конкретне стварности живота сваке особе. Ова искушења могу постати прилике за духовни раст.
„Када се крст патње носи са вером у Бога и смиреном љубављу према Њему, патња се сједињује са надом у исцељење или спасење.“
Патријарх је нагласио да патња не сме остати неподељена, већ се мора донети пред Христа како би животне тешкоће постале пут приближавања Богу.
„Када Господ Исус Христос позива сваког од нас да узме свој крст и следи Га, Он заправо каже: донесите Ми свој бол, своју слабост, своју болест, своју борбу са самим собом и са животним тешкоћама. Христос жели да носи нашу патњу заједно са нама како би испунио наше терете својим љубавним, спасоносним и освећујућим присуством.“
Цитирајући Светог Димитрија Станилоја, патријарх је додао: „Духовно говорећи, крст је снажна жеља или одлучност да се одбаце искушења, да се боримо против греха и да останемо чврсти у вери и добрим делима. Другим речима, крст је патња усмерена ка победи – борба да се расте у смиреној љубави према Богу и у милосрдној љубави према ближњима.“
Слеђење Христа
Патријарх Данило је нагласио да самоодрицање и ношење крста налазе своје пуно значење у следовању Христа, што води спасењу.
„Јеванђеље повезује тајну Крста са тајном Васкрсења. Ко год носи свој лични крст док следи Христа, креће се ка Васкрсењу. Светлост благодати Царства Божијег тајанствено улази у душу верног човека и његов живот, и он доживљава радост Христовог позива и присуство Христа распетог и васкрслог“, рекао је.
„Синаксар и химне Треће недеље Великог поста показују да је Недеља Часног Крста охрабрење и јачање за наш успон ка Васкрсењу или ка Светој Пасхи.“
Патријарх Данило је у недељу присуствовао Божанској литургији у историјској капели Светог великомученика Георгија у Патријаршијској резиденцији у Букурешту.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro