Ове године се навршава 25 година од упокојења архимандрита Андреја Скриме, водеће личности румунског исихастичког покрета „Горући грм“.
Биографски подаци
Отац Андреј Скрима је рођен 1925. године у Георгенију, округ Харгита. Студирао је философију, математику и теологију у Букурешту. Између 1957. и 1959. године био је докторант у Бенаресу, Индија, где је одбранио тезу под називом „Крајње, његова методолошка и епистемолошка конотација према Адваита-Веданти“.
Постао је сабрат манастира Антим 1946. године, где је упознао чланове групе Горући грм. Тамо је упознао руског свештеника Јована (Јоана) Кулигина, који га је усмерио ка монашком животу. Замонашен је у манастиру Слатина 1956. године, исте године када је напустио Румунију.
Провео је пет месеци у Женеви на Екуменском институту Светског савета цркава, а 1957. године отпутовао је у Париз, а затим на Свету Гору. Исте године стигао је у Бенарес, где је завршио докторске студије у октобру 1959. године. Истовремено, постао је члан и инспиратор православне монашке заједнице Деир ал-Харф у Либану. Године 1960. добио је француско држављанство, према писању новина Лумина.
Касније је постао члан Цариградске патријаршије, а између 1963. и 1965. године служио је као лични представник патријарха Атинагоре на Другом ватиканском сабору.
Академска каријера
Између 1968. и 1989. године предавао је философију и верске науке на Католичком универзитету Светог Јосифа у Бејруту и на Маронитском универзитету Сен Есприт у Каслику, у Либану. Био је члан Међународне академије верских наука и филозофије науке у Бриселу. У Румунији је био виши сарадник Колеџа Нове Европе у Букурешту.
Његови радови укључују бројна дела објављена од стране Хуманитаса и Анастасије: „Timpul Rugului Aprins“ (Време горућег грма, 1996, 2000), „Коментар Јеванђеља по Јовану“ (2003, 2008), „О исихазму“ (2003), „Екуменске теме“ (2004), „Апофатичка антропологија“ (2005), „Литургијска црква“ (2005), „Православље и суђење комунизму“ (2008) и „Духовно искуство и његови језици“ (2008).
Отац Андреј Скрима је уснуо у Господу 19. августа 2000. године у Букурешту. Сахрањен је на гробљу манастира Церница.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro