У уторак се навршава 119 година од отварања Митрополитанске катедрале у Сибиуу, према писању Турнул Сфатулуи. Иницијатива за изградњу катедрале припадала је Светом Андреју Сагуни, који је такође дао најзначајнији финансијски допринос – 2.000 флорина.
Победнички пројекат, под називом „Константин и Јелена – Света Софија“, поднели су архитекта Јожеф Комер из Будимпеште и Виргил Нађ, професор на Политехничком институту у Будимпешти.
Архитектонски планови су инспирисани базиликом Свете Софије из 6. века, коју је саградио цар Јустинијан из Источног римског царства. Изградња је одвијана под вођством митрополита Јоана Мецијануа.
Међу другим значајним доприносиоцима пројекту били су Димитрије Белу, племић из Мунтеније (1.000 флорина); деканат Сибиу, Брашов и Златна (укупно 3.000 флорина); и гувернер Трансилваније, принц Шварценберг (50 флорина).
Изградња и декорација
Изградња катедрале, укључујући уређење околног земљишта, завршена је 1905. године. Архитекта Салај је пројектовао гвоздену ограду, коју је израдио бравар Ирими Пуреце.
Централни лустер, наручен из Беча, коштао је 26.000 круна. Изнад њега стоји румунски крст – дизајн који се налази у традиционалним румунским сељачким кућама – комбинујући грчки крст са једнаким крацима, који симболизује источно право, и латински крст са дужим крацима, који представља западну традицију. Према Турнул Сфатулуи, сваки крак крста је имао детелину, која симболизује примарно занимање Румуна: пољопривреду.
Споменик од националног значаја
Пројекат је имао дубок симболички значај, посебно имајући у виду да је Трансилванија у то време била под аустроугарском влашћу.
Почетком 20. века, православни Румуни у региону нису имали репрезентативну катедралу, за разлику од Гркокатоличке цркве, која је већ имала Блајску катедралу. У међувремену, аустроугарске власти су активно промовисале мађарски национални идентитет.
Катедрала је отворена 30. априла (стари календар) / 13. маја 1906. године, у присуству православних јерараха из целог региона, свештенства, верника и истакнутих културних личности. Митрополит Јоан Мецијану је предводио службу освећења, којој је присуствовала скупштина епископа и свештеника.
Иако аустроугарске власти нису подржале пројекат, нису могле да спрече његов завршетак и отварање. Катедрала је брзо постала центар православног црквеног живота у Трансилванији и одиграла је кључну улогу у јачању националне свести у овом историјском румунском региону.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com