Стручњаци Уједињених нација за људска права изразили су забринутост у недељу 14. децембра због законодавних и административних мера усмерених против Естонске православне хришћанске цркве, наводећи да би те радње могле представљати недопустива ограничења слободе вероисповедања или уверења и мањинских права.
„Забринути смо што недавни кораци које су предузеле естонске власти – од законских измена до административних одлука – изгледа да несразмерно утичу на једну верску заједницу“, рекли су стручњаци.
„Канонски идентитет, црквена јерархија и духовна оданост су саставни делови слободе вероисповедања и у потпуности су заштићени међународним правом.“
Њихову забринутост је известила Канцеларија високог комесара УН за људска права.
Стручњаци су указали на амандмане на Закон о црквама и верским зајењдницама, судску пресуду из маја 2025. године, и јавне изјаве којима се оспорава канонска припадност ЕПХЦ, за које су рекли да ризикују стигматизацију важне установе и за етничке Естонце и за значајну рускофону заједницу Естоније.
Изразили су забринутост због повлачења јавног финансирања, искључивања ЕПХЦ из консултација, рестриктивних одлука о дозволама боравка које утичу на свештенство и ослањања на необјављене безбедносне процене.
„Национална безбедност није дозвољени основ за ограничавање слободе вероисповедања или уверења“, рекли су стручњаци, подсећајући на члан 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима и члан 9 Европске конвенције о људским правима. Нагласили су да сва ограничења морају бити оправдана уз довољну пажњу на пуно поштовање људских права, у шта спадају и пропорционалност, нужност и недискриминација.
Међу наведеним мерама били су нагли прекид дугогодишњег закупа Цркве у Талину, значајно и необјашњиво повећање премија осигурања за манастир Пухтица и протеривање или де факто уклањање виших свештеника без адекватних процедуралних заштитних мера.
Године, 2024. митрополит талински Евгеније, првојерарх Цркве, био је приморан да напусти Естонију када су власти одбиле да му обнове дозволу боравка. Функционери нису навели разлог за одлуку, иако су јавно изјавили да нису пронашли ништа сумњиво у његовом понашању или у активностима Цркве.
Стручњаци су приметили да, иако су амандмани на Закон о Црквама и верским заједницама израђени у општим цртама, они су оправдани и примењени у пракси готово искључиво у вези са историјским канонским везама ЕПХЦ са Московском патријаршијом. Чак и пре него што је закон усвојен, одређени државни органи су створили оно што су стручњаци описали као „супарничко окружење“ које је у складу са дужношћу државе да буде неутрална у питањима вере или веровања.
Стручњаци су поздравили одлуку председника Алара Кариса да не прогласи амандмане и да их упути Врховном суду на преиспитивање уставности. Позвали су естонску власт да обустави административне и судске мере усмерене против ЕПХЦ и њених институција, док се чека исход преиспитивања уставности амандмана на Закон о црквама и верским заједницама од стране Врховног суда и да покрене инклузивне консултације са верским заједницама у питању.
Стручњаци у питању су Џорџ Катругалос, независни стручњак за промоцију демократског и праведног међународног поретка; Назила Ганеа, специјална известилац за слободу вероисповедања или уверења; и Николас Леврат, специјални известилац за мањинска питања. Стручњаци су истакли да су по овом питању у контакту са естонским властима.
За портал „Ризница“ са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com