Саборна црква Свете Тројице у Пиреју прославила је своју славу са дужним црквеним редом и сјајем у недељу Педесетнице, 31. маја, и у понедељак Светог Духа, 1. јуна.
Уочи празника, одслужено је Велико вечерње, којим је началствовао Његово Преосвештенство Митрополит Серафим пирејски, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа Нифона ахилског, помоћног епископа и протосинкела Свете Митрополије Пирејске.
Током своје беседе на вечерњи, Његово Преосвештенство је размишљао о теологији празника, фокусирајући се на откровење Тројичног Бога, тајну вечног живота и спасоносно дело Светог Духа у Цркви.
Позивајући се прво на Јеванђелисту Јована, „очевицу и слушаоца“ земаљског деловања Господа Исуса Христа, он је нагласио да је Христос, Јединородни Син и Реч Божија, Онај који је открио Оца свету и дао човечанству могућност да истински позна Бога.
Тумачећи Господње речи Самарјанки: „Бог је Дух, и они који му се клањају морају се клањати у духу и истини“, он је нагласио да је Бог трансцендентна и нестворена стварност, која превазилази свако људско чуло и интелектуални капацитет. Истинско обожавање Бога, приметио је, нуди се кроз Светог Духа и у Христу, који је ипостасна Истина.
„Бог, који је дошао на свет, јесте Дух“, рекао је Његово Преосвештенство. „То јест, Он је трансцендентна и нематеријална суштина и постојање, изван онога што се може спознати или створити. Он је несхватљив, Мудрост, Освећење, Благодат и Сила. Овај Дух се не може схватати људским когнитивним способностима, јер се трансцендентно, нетрулежно, непропадљиво и вечно не може ограничити у границе творевине и наших чула. Овај Дух се поклања „у духу и истини“. Како уче богоносни Оци, Он се поклања кроз Духа Светога и у истини кроз Његову Оваплоћену Реч, која је пут, истина и живот, ипостасна Истина која је Христос.“
„Ова Истина је ушла у свет и закорачила у простор и време за нас из Његове несхватљиве љубави према човечанству“, додао је.
Посебан нагласак је стављен на Господње учење о вечном животу. Његово Преосвештенство је подвукао да спасење није само продужетак биолошког постојања већ жива заједница између човечанства и Бога. Вечни живот, објаснио је, поистовећује се са познањем истинитог Бога и Исуса Христа, не као интелектуално достигнуће, већ као искуство односа, заједнице и учешћа у божанском животу.
„Вечни живот“, приметио је, „јесте познање Бога. Па ипак, овде не говоримо о познању којим покушавамо да интелектуално разумемо ствари, већ о том учешћу које нам је донела Оваплоћена Реч Бога Оца, која нам је дала свест о вечном животу.“
„Свесвети Бог је дошао на свет да нам да живот“, наставио је, наглашавајући да се ово односи на „вечну стварност која нема краја“. Пошто је сам Бог вечна стварност, „онај ко познаје Бога, ко ступа у однос и заједницу са Њим, живи у Божјем вечном животу.“ Време, приметио је, „је наша сопствена конвенционална мера. Од тренутка када се родимо, већ смо у вечности и путујемо кроз њу.“
Говорећи о литургијском животу Цркве као предукусу Царства Божијег, Његово Преосвештенство је изјавио да је одлучујућа карактеристика вечности обожавање Господа свих. Током Божанског богослужења, а посебно у прослави Свете Евхаристије, човечанство добија предукус небеске стварности, док црквена скупштина постаје слика вечног прослављања Тројединог Бога од стране светаца.
Окрећући се тајни Педесетнице и дару Светог Духа, нагласио је да Свети Дух стално остаје у Цркви као Утешитељ, чинећи Тело Христово и делујући у сваком аспекту црквеног живота. Свети Дух освећује, исцељује, просветљује, спасава и обнавља човечанство, док истовремено обавља Свете Тајне и дарује духовне дарове вернима.
„Овај Свесвети Дух, који усавршава, освећује, исцељује, мири и спасава, остаје у Цркви и остаће као Утешитељ до краја историје и даље“, изјавио је Његово Преосвештенство. „Он долази да се настани у нама. То је стварност Цркве: да нас преобрази у храмове Божије и да учини да Његов Свети Дух обитава у нама, Дух који пребива у Цркви, врши Тајне, конституише институцију Цркве, инспирише пророштва, усавршава свештенике, уједињује мужа и жену у најсветијој тајни брака, освећује кроз троструко погружење и излазак Крштења, избавља од смрти и даје грађанство у вечном животу и даје дарове Духа, који су, како каже божански апостол Павле, радост, мир, дуготрпљење, вера, кротост и самоуздржање.“ „Свети Дух је тај који даје посебну благодат свештенства, узимајући једног од нас и чинећи га слугом свих, стојећи по лику и месту Христовом.“
„Свети Дух“, закључио је, „чини читав живот Цркве и долази да се настани у нама.“ Молио се да „Свети Дух, Добри Утешитељ, обитава у нашим срцима, освећује наше умове, просветљује наше мисли, спасе нас и помири наша срца.“
У понедељак ујутру, јутарњом службом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Нифонт ахелски, након чега је уследила Архијерејска Божанска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Митрополит Серафим, уз саслужење Епископа Нифонта, који је одржао беседу.
У својој проповеди, Епископ Нифонт је размишљао о божанском плану спасења човечанства који је остварио Троједини Бог кроз Оваплоћење, Распеће, Васкрсење и Вазнесење Господа Исуса Христа. Истакао је дело Светог Духа, који води вернике у сву истину, обасјава живот Цркве, дарује расуђивање, слободу и усвајање као деце Божије по благодати и освећује човечанство кроз Свете Тајне. Закључујући, нагласио је да Свети Дух води човечанство у животу у Христу и припрема вернике за учешће у Царству Божијем.
Након Божанске литургије, света икона празника ношена је у литији кроз централне улице Пиреја.
„Бог делује у сваком добу и освећује, под условом да ми сами то желимо“, приметио је Његово Преосвештенство, подсећајући вернике да је „наше богослужење предукус вечног богослужења које ћемо приносити нашем Свесветом Богу“.
Његово Преосвештенство је топло честитао и захвалио настојатељу Саборне цркве, архимандриту о. Данилу Псоиносу, проповеднику Свете Митрополије Пиреја и игуману Светог манастира Животворног извора у Пиреју, заједно са својим свештенством о. Христом Рисаносом и о. Панагиотисом Кацикеросом, Парохијском савету и свим њиховим сарадницима на узорној организацији прославе празника у Саборној цркви.
На крају, Његово Преосвештенство је такође изразио искрену захвалност Главном архијерејском намеснику локалне Цркве, протопрезвитеру оцу Јоанису Панајотуу.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vema.com.au