Снажан земљотрес јачине 5,3 степена Рихтерове скале погодио је историјску православну монашку заједницу Свете Горе у суботу поподне, 7. маја и проузроковао и штету манастиру Симонопетра и другим светим местима на полуострву. Земљотрес, који се догодио у 15:46 по локалном времену са епицентром у морском подручју близу манастира Ксенофонт и Дохиар, изазвао је велику забринутост међу сеизмолозима и монашким заједницама.
Манастир Симонопетра је поднео највећи терет сеизмичке активности, а монаси су пријавили јако потресање и видљива структурна оштећења, извештава thestival.gr.
„Много смо се тресли! У манастиру је земљотрес изазвао пад димњака, лустер у трпезарији је пао, малтер је отпао са зидова – има доста штете“, рекао је монах из Симонопетре локалним медијима.
Још један монах из истог манастира описао је интензитет потреса: „Био је то највећи земљотрес који смо осетили. Земљотреси се стално дешавају већ годину дана, али овај је био најалармантнији и наставља се са накнадним потресом. Не престаје и сви смо у приправности.“
Сеизмолог Костас Папазахос упозорио је да ће се накнадни потреси наставити у наредним сатима и данима у области Свете Горе. Напоменуо је да, иако раседа није велика, у региону постоји стална сеизмичка активност већ неколико месеци.
Професор Ефтимиос Лекас, председник Организације за планирање и заштиту од земљотреса, описао је сеизмичку активност као „чудан феномен“ који је почео пре 14 месеци, достигао врхунац прошлог лета и у септембру, затим престао пре него што се вратио у фебруару и сада се наставља са већим интензитетом. Специјализовани тим је прегледао четири манастира: Дохиар, Ксенофонт, Светог Пантелејмона и Симонопетру. Тим је пронашао штету првенствено у црквама и главним манастирским зградама, као што су и пукотине у зидовима, урушене плочице и малтер, као и пали лустери. У Симонопетри су оштећени и неки грађевински елементи између прозора. Међутим, званичници су нагласили да штета не угрожава структурни интегритет манастира.
Илијас Перцинидис, председник Техничке коморе Грчке/Централне Македоније, проценио је укупне трошкове рестаурације на приближно 7-9 милиона долара. Напоменуо је да отпорност манастира произилази из традиционалних грађевинских техника које апсорбују сеизмичку енергију и деценија рестаураторских радова. Штета је класификована као она која захтева хитну пажњу, али не представља непосредне структурне ризике.
Од главног земљотреса забележено је више од 70 накнадних потреса, од којих је 30 било изнад 2,0 степена Рихтерове скале. Власти су саветовале монахе и посетиоце да избегавају оштећене зграде и бирају безбедне руте, посебно у подручјима са стрмим тереном.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Orthochristian.com