„Свети Пајсије“: У грчким биоскопима од 29. јануара

Фото: Vema.com.au

По први пут, прича која је дубоко дирнула срца милиона људи и пробудила емоције широм Грчке представљена је на великом платну.

Савремени светитељ православља који је за собом оставио дубоко духовно наслеђе. Неисцрпан извор мудрости и доброте. Његова учења су утешна. Његове речи безвременске. Његово путовање чудесно.

Синопсис

Прича почиње рођењем Светог Пајсија, рођеног као Арсеније Езнепидис, у Фараси у Кападокији. Након Лозанског споразума, породица младог Арсенија је ишчупана из корена и креће путем изгнанства у Грчку. Арсеније одраста у Коници, у Епиру, са баком и мајком, које му усађују дубоку веру у Христа и љубав према ближњима. Одрастао уз приче о Светом Арсенију, жеља да следи монашки живот распламсава се у њему од малих ногу.

Године 1945. пријављује се у војску, где служи као радио-оператер. Након отпуста, посећује Свету Гору. Убрзо се, међутим, враћа у Коницу из породичних разлога, где остаје три године. У марту 1953. трајно одлази на Свету Гору, стижући у манастир Есфигмен. Три године касније сели се у манастир Филотеј, где постаје монах и добија име Пајсије.

Шаље своју фотографију мајци, опраштајући се од ње и говорећи јој да ће од сада Панагија бити његова мајка. Након тога следи повратак Светог Пајсија у Коницу и испуњење његовог завета Панагији да ће обновити њен манастир, који су Немци спалили. Тешкоће и искушења са којима се тамо суочава. Његово путовање на Синајску гору и његове велике аскетске борбе у пустињи. Његов повратак на Свету Гору. Вођство и помоћ коју пружа монахињама у исихастериону Светог Јована Богослова у Суротију.

Његова жеља да се повуче и живи аскетским животом долази у сукоб са потребом људи да га сретну и духовно се обогате од њега. Он их прихвата, теши, саветује и води, молећи се дању и ноћу. Безброј сведочанстава верника говоре о чудима која се дешавају у његовој скромној ћелији. Потпуно у складу са његовом духовношћу је начин на који се суочава са својом болном болешћу, од хоспитализације у Солуну до сахране у исихастерију Суроти 1994. године. Његов благословени упокој обележава ток његовог живота. Његова канонизација и чуда која се настављају након његове смрти крунишу ово чудесно духовно путовање.

Са енглеског превела редакција портала „Ризница“

Извор: Vema.com.au

Подели ову објаву са другима:

Претрага