Талас напада на цркве и свештенство у Француској усред све веће хришћанофобије

Радници хитних служби, као и ватрогасци и медицински радници, стоје поред својих возила паркираних испред средње школе Гамбета у Арасу, на североистоку Француске, 13. октобра 2023. године, након што је један наставник избоден ножем, а двоје других тешко повређено.

Све већи број напада на цркве и свештенство широм Француске изазвао је озбиљну забринутост међу многим верницима и активистима за људска права, који то називају порастом хришћанофобије. Међу инцидентима су физичко насиље над свештеницима и верницима, претње, увреде, прекид богослужења, крађа, подметање пожара и скрнављење цркава и светиња.

На пример, 10. маја 2025. године католички свештеник Лоран Милан, парох цркве Нотр Дам де Бон Репо у Монфавеу близу Авињона, убрзо након вечерње мисе наишао је на групу од око 10 радикалних младих људи.

Према француским новинама „La Provence“, млади људи, узраста од 15 до 20 година, од којих су неки носили капуљаче, прво су тражили дозволу да уђу у цркву под изговором да желе да разгледају  цркву или чак да пређу у хришћанство.

Када су ушли, почели су да вичу „Алаху Акбар!“ и све врсте увреда на рачун хришћанства, а затим су упозорили свештеника да ће се следећи пут вратити да запале цркву.

Свештеник је контактирао полицију, а следећег дана полицајци су послати у цркву да обезбеде сигутност на недељној Литургији.

Три дана раније, друга група нападача је пореметила тамо парохијски састанак: викали су и лупали по прозорима. Према речима свештеника Лорана, увреде нису биле личне природе, већ су усмерене против католичке вере.

Инцидент у Монфавеу уследио је након низа вандалских напада и скрнављења широм земље.

У ноћи између 4. и 5. маја почињена је пљачка цркве у Сен Егулфу на југу Француске, извештавају британске новине „The Catholic Herald“. Бандити су отворили табернакул и однели из њега Свету тајну. Овај злочин је очигледно намерни покушај скрнављења онога што хришћани сматрају најсветијим.

Други недавни напади представља вандализам у парохијској сали Светог Лаврентија у Морепасу, јужно од Париза, и сличан инцидент у Рену у цркви Светог Жана Марије Вијанеја.

У Нормандији је нападнута још једна парохијска црква. У Паризу је човек са ножем ушао у цркву Светог Амвросија непосредно пре почетка мисе: полиција је брзо реаговала и, срећом, нико није повређен.

У марту су два криминалца отела 96-годишњег свештеника из Камбреа, везала га за столицу, претукла и опљачкала (још увек су на слободи). Међу украденим предметима биле су чековне књижице, путир и икона.

На Велики петак, 18. априла, два свештеника су нападнута у Француској, према писању француског недељника Valeurs actuelles. У Лизијеу (Нормандија), неки цркву и претио свештенику зграбивши га за крагну. У Тараскону (Прованса)  свештеник је ударен у лице, јер је замолио човека да се мирно понаша у цркви.

О овом инцидентима углавном је посало само у локалним или конзервативним публикацијама, док су их главни национални медији игнорисали, напомиње Европски конзервативац.

Напомиње се да француски министар унутрашњих послова Бруно Ретаило, није дао никакву јавну изјаву у одговор на било који од ових напада.

Вредно је напоменути да је након инцидента у Монфавеу надбискуп Авињона Франсоа Фонлу приписао напад сиромаштву тог подручја. Упозорио је да се не извештава о таквим догађајима у штампи, који би наводно могли изазвати тензије. Међутим, критичари с правом приговарају да се такве акције не могу оправдати сиромаштвом.

У априлу је муслиман смртно убијен у џамији у близини Нима. Нападач, двадесетогодишњи Босанац, снимио је убиство док је вређао Алаха. Као одговор, француски председник Емануел Макрон је рекао да „у Француској не може бити места за расизам и верску мржњу. Слобода вероисповести мора остати непоколебљива“.

Уз пораст хришћанофобије у Француској, постоји и стална забринутост због имиграције. Већина имиграната који стижу у Француску је из Северне Африке и подсахарске Африке. И легална и илегална имиграција достигле су рекордне висине током Макроновог председништва.

Према последњим подацима, 2024. године, 31% верских злочина у Француској класификовано је као антихришћанско, 62% антисемитско, а антиисламски злочини чинили су 7%.

Број паљевина хришћанских верских објеката повећао се са 38 у 2023. на 50 у 2024. години – што је повећање од 30%. Док су се неки инциденти догодили у Новој Каледонији у Океанији, француској прекоморској територији где су немири избили раније ове године – већина се догодила у континенталној Француској.

У марту 2024. године, у селу Клермон-д’Ексидеј (Аквитанија), на југозападу Француске, вандали су у једној ноћи оскрнавили 58 гробова, црквена врата и споменик жртвама Првог светског рата. Исламистички слогани на француском и арапском језику исписани су спрејом на гробљу, па и  фразе попут „Покорите се Алаху!“, „Срећан Рамазан, немуслимани!“ и „Француска већ припада Алаху!“. Реч „Куфари“ (муслимански термин који значи „неверници“ или „неверујући“) више пута је исписана поред гробова, а на црквеним вратима је исписано „Рамадан Мубарак!“ (што значи „благословен“ или „срећан Рамазан“).

Године 2012. троје јеврејске деце и један учитељ убијени су у Тулузу, а 2016. године, 86-годишњи католички свештеник Жак Амел је избоден ножем од стране Исламске државе, а  2020. године туниски мигрант је убио три особе испред цркве у Ници.

Према извештају објављеном у новембру 2024. године, 2.444 злочина из мржње против хришћана почињена су у 35 европских земаља у 2023. години. Већина инцидената представљала је вандализам цркава (62% од укупног броја), скрнављење хришћанских светиња (24%), подметање пожара (10%), претње (8%) и физичко насиље (7%).

Извештај невладине организације за људска права „Праћење нетолеранције и дискриминације према хришћанима у Европи“ (OIDAC; са седиштем у Бечу, Аустрија) посебно помиње следеће тешке случајеве: напад мачетом од стране Мароканца на свештенство и парохијане две католичке цркве у шпанском граду Алхесирасу, у којем је погинуо један црквени службеник; инцидент у којем је аутомобил ударио у поворку која је светковала популарни хришћански народни празник Тјелово (Boże Ciało; католици га славе првог четвртка после Духова) у Пољској; и покушај убиства бившег муслиманског обраћеника у хришћанство у Уједињеном Краљевству.

Француска је на врху тужне листе ових земаља, са око 1.000 злочина против хришћана забележених у 2023. години; Уједињено Краљевство је друго, са више од 700 таквих инцидената; Немачка је на трећем месту, где је број таквих злочина порастао са 135 у 2022. на 277 у 2023. години, односно, повећан је за 105%.

Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић

Извор: Сhristianpost.com

Подели ову објаву са другима:

Претрага