Тестамент блаженопочившег архиепископа албанског Анастасија

Фото: Оrthodoxtimes.com

У атмосфери дубоког осећања, у суботу, 1. марта 2025. године, у Саборном храму Васкрсења Христова у Тирани служен је парастос блаженопочившем архиепископу тиранском, драчком и све Албаније Анастасију. Посебно значајан тренутак било је читање последње воље блаженоупокојеног архијереја.

Овде прочитајте последњу вољу Архиепископа Албаније:

Нека је благословено име Твоје, Господе. Са захвалношћу размишљам о годинама које сам провео на овој земљи – овој невероватној свемирској летелици која путује ка бесконачности. Хвала ти, Пресвета Тројице, што си ми открила да је бесконачност љубав твоја та која ме је од детињства призивала да истински учествујем у обиљу Твоје љубави, и будем удостојен да доживим радост светих Тајни Цркве и да живим као ћелија у тајанственом Телу Христовом, Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Благодарним Ти што си ме, упркос мом духовном сиромаштву и слабости, прихватила да служим људском роду изван разних граница – географских и друштвених – размишљајући о тајни Крста и Васкрсења, често „у великој радосној тузи Светога Духа“.

Благодарни мојим покојним родитељима, учитељима, архијерејима и духовним оцима који су ме подржавали на мом духовном путу. Дубоко сам захвалан својој вољеној родбини — и по телу и по духу — браћи, сестрама, сарадницима у мисији, мојим бившим студентима, мојој драгој афричкој браћи и сестрама, и најзад, изабраном народу Божјем у Цркви Албаније на њиховој искреној љубави и оданости.

*

Не поседујем никакву непокретну или покретну имовину, милошћу Божјом. Све што сам стекао током времена раздељено је на дела љубави. Новчани улози у моје име као архиепископа припадају Цркви Албаније. Молим извршиоце моје воље да половину ових депозита издвоје за завршетак Саборног храма Васкрсења Христова у Тирани и учине да преостала половина буде прописно уложена, а приходи буду усмерени на повећање плата свештенства и финансирање омладинских програма Цркве Албаније.

Ауторска права од продаје мојих књига треба пренети у корист Међуправославног центра „Порефтхендес“.

Извршиоци овог тестамента су мој наследник и главни секретар Светог синода епископ амантски Натанаил. Они треба да обезбеде да, као „спомен“ неколико личних предмета које сам користио буде подељено мојим цењеним сарадницима, који су несебично радили заједно самном у служењу Цркви.

Моје књиге треба поклонити библиотеци Архијерејског намесништва и библиотеци Православне богословске академије „Васкрсење Христово“, уз симболичну доделу библиотекама три друге митрополије. Све књиге у Атини треба да буду доступне у библиотеци „Порефтхендес“.

**

Током свог живота, док сам служио на разним црквеним опажајима и међународним организацијама, несумњиво сам растужио многе — било због слабости или пренагљености . У овом светом часу растанка тражим њихов опроштај, а из дубине срца опраштам свима онима који су, свесно или несвесно, неправдама, измишљотинама, клеветама отежали и загорчавали мој животни пут.

**

Својом ограниченом снагом настојао сам да служим ширећи хоризонт савременог Православља у нашој апостолској и саборној одговорности – у Грчкој, Африци, међународној црквеној арени, и, што је најважније, од 1991. године, посветивши се мојој обнови напаћене Цркве Албаније. Све суштинско што је остварено дело је благодати Божје.

И сада, браћо моја, сарадници и вољена духовна чеда у Албанији, Грчкој, Источној Африци и другим деловима света, „радости моја и венче мој“, опраштам се од вас, дајем вам највећи благослов који могу: „Из тог разлога клечим пред Оцем, молим се да Он буде свемоћнији у својој сили са својом славом, да би се Христос кроз веру уселио у срца ваша. И молим се да ви, укорењени и утврђени у љубави, имате моћ, заједно са свим светим народом Господњим, да схватите колико је широка и дуга, и висока и дубока љубав Христова, и да спознате ову љубав која превазилази знање – да се испуните по мери све пуноће Божије. (Ефесџма 3:14-19).

Молим вас да никада не престанете да се молите да се Бог смилује на мене, свог грешног и недостојног служитеља и да ме у својој бескрајној љубави прими у покајању. „А оном који може да учини неизмерно више од свега што тражимо или замишљамо, по својој сили која делује у нама, Њему слава у Цркви и у Христу Исусу у све нараштаје, у векове векова! Амин.” (3:20-21).

+Анастасије Тирански

Тирана, 10. март 1997. године

Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић

Извор: Оrthodoxtimes.com

Подели ову објаву са другима:

Претрага