Сиријски православни патријарх Афрам II у пастирској посети Тур Абдину, где се састао и са делегацијом „Иницијативе Хришћански Оријент“ и „Про Оријенте“ Салцбург.
Сиријски православни патријарх Мор Игнатије Афрам II тренутно је у посети Тур Абдину у југоисточној Турској. Врхунац посете, која је била посвећена јачању последњих хришћана у тој области, била је прослава покровитеља манастира Мор Гаврила у суботу увече. Патријарх је предводио службу којој су присуствовали многи епископи и свештенство, као и више од хиљаду верника из Тур Абдина и више европских земаља. Присутна је била и делегација „Иницијативе Хришћански Оријент“ (и салцбуршког огранка „Про Оријенте“, која се састала са патријархом на маргинама прославе).
Делегацију, која тренутно борави у солидарној посети Тур Абдину, предводе председник Аустријске конференције монашких редова, емеритус надбискуп Корбинијан Бирнбахер, викар бискупа из Линца и председник МКО Славомир Дадас и заменик председника салцбуршке „Про Оријенте“ Роберт Лукман.
Патријарх, као и аустријска делегација, ових дана су посетили многе манастире и хришћанска села у Тур Абдину. ИХИ је активна у Тур Абдину око четири деценије, а Фондација „Про Оријенте“ такође одржава блиске везе са Сиријском православном црквом.
Патријарх Афрем је рекао за манастир Мор Габтила да је срце и дом Сиријске православне цркве. Манастир Мор Гаврило или Тур Абдин, од кључног је значаја за идентитет не само локалних хришћана, већ свих сиријских православних хришћана широм света. Патријарх је позвао вернике, посебно оне у дијаспори, да одржавају везу са матицом и да подрже локалну Цркву. Патријарх је посебно похвалио посвећеност архиепископа Тимотеја Самуела Актаса, који води Архиепископију Тур Абдин и већ 40 година је игуман манастира Мор Гаврило , водећи тако Цркву у Тур Абдину чак и кроз најтежа времена.
Тур Абдин, који се налази у југоисточној Турској близу границе са Сиријом и Ираком, је духовно и културно средиште сиријског православног хришћанства, чије неке цркве и манастири датирају из 3. или 4. века. Мор Гаврило је седиште архиепископа Тимотеја. Око 1900. године наводно је у Тур Абдину још увек било 200.000 хришћана. Шездесетих година 20. века број хришћана је још увек био око 75.000. Када је средином 1980-их избио војни сукоб између курдске ПКК и турске војске, преостали хришћани у Тур Абдину били су заробљени између свих фронтова.
Нека хришћанска села су потом потпуно евакуисана од стране турске војске, док је у другима хришћанско становништво напустило сопствене снаге. Многи су се преселили у Цариград , али већина је потражила срећу на Западу: у Немачкој, Шведској, Швајцарској, Холандији, Белгији, па чак и Аустрији. Резултат: До средине 1997. године, у Тур Абдину је остало око 2.600 хришћана. Овај број се до данас није значајно променио, иако се безбедносна ситуација од тада значајно побољшала, а Турска би свакако била заинтересована за повратак бивших становника.
На свечаној служби у Мор Гаврилу архиепископ Тимотеј је истакао посету патријарха као посебно радостан тренутак за Тур Абдин. Локални хришћани су морали дуго да чекају на ову посету, што до сада није било могуће. Иако се о томе није званично разговарало, локални посматрачи су истакли да је посета патријарха, који је са седиштем у сиријској престоници Дамаску, постала могућа тек са политичким променама у Сирији. Хришћани у Тур Абдину су прошли кроз тешка времена, Међутим, времена су се побољшала и сада су оптимистични у погледу будућности.
Манастир из 4. века
Манастир Мор Гаврило, који се налази око 25 километара од града Мидјата, званично је основан 397. године. Његови најранији почеци вероватно датирају неколико деценија раније. Научници верују да је подигнут на остацима паганског храма. Његовим оснивачима се сматрају свети Самуило из Ештина и његов ученик свети Симон. На свом врхунцу, у манастиру је живело до 1.000 монаха. Дуго времена, Мор Гаврило је био седиште сиријског православног митрополита Тур Абдина. Међу игуманима манастира, свети Гаврило из Бет Кустана (Бекусјоне) играо је посебну улогу, водећи заједницу у 7. веку, у време исламског освајања. Манастир је касније добио име по њему. Гаврило је био очигледно успео да пронађе „модус вивенди“ са новим муслиманским владарима и истовремено продуби духовну ауру манастира.
Манастир су више пута освајале непријатељске војске; али после сваке катастрофе, монаси су се враћали. Током геноцида 1915. године сви монаси су убијени, а манастир затворен. Тек 1920. године, са оскудним средствима, монаси су могли да се врате у разорени манастир, и тек у последњих 60 година манастир је обновљен, и материјално и, пре свега, духовно. Једна нада за будућност архиепископа Тимотеја су деца и млади људи из целог света који долазе у манастире током летњих месеци да уче сиријски језик и богослужење.
За портал „Ризница“ са немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Кathpress.at