Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести (ДЕСС) објавила је 27. августа своју одлуку да призна Кијевску митрополију Украјинске православне цркве као повезану са Руском православном црквом, чије су активности забрањене у Украјини законом „О заштити уставног поретка у сфери верских организација“.
Одлука долази након вишемесечне истраге која је почела у мају 2025. године о могућим везама између Кијевске митрополије – централног административног тела канонске Украјинске православне цркве коју предводи Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфријe – и Московске патријаршије.
Резултати истраге
Истраживачи DESS-а идентификовали су четири главна знака повезаности:
Статус „независности и аутономије у администрацији“ Украјинске православне цркве, који је доделила РПЦ 1990. године, не представља пуну независност (аутокефалију), већ ограничени облик аутономије унутар структуре РПЦ. Истрага је навела Статут Његове Светости Патријарха Алексеја II из 1990. године, тврдећи да се у њему наводи да је УПЦ повезана са универзалним православљем „преко Руске православне цркве“.Међутим, тренутни Статут УПЦ, ажуриран у мају 2022. године, позива се на грамату из 1990. године само у смислу административне независности:
Украјинска православна црква је независна и самоуправна у својој администрацији и организацији у складу са граматом патријарха московског и све Руси Алексија II од 27. октобра 1990. године. Управни центар Украјинске православне цркве налази се у Кијеву.
У Статуту се не помиње повезаност са светским православљем преко Руске цркве. Међутим, они јасно наводе:
Највиши органи црквене власти и управљања Украјинском православном црквом су Сабор Украјинске православне цркве, Архијерејски сабор Украјинске православне цркве и Свети синод Украјинске православне цркве на челу са митрополитом кијевским и све Украјине.
Статутарни документи УПЦ задржавај позивање на патријаршијски Статут из 1990. године, који истрага тумачи као одржавање организационих веза са РПЦ, упркос ставу УПЦ да се ово односи само на административну независност.
Поглавље X Статута РПЦ, додато 2017. године на предлог самог митрополита Онуфрија, садржи одредбе за које истрага каже да су обавезујуће за УПЦ, као и да су одлуке РПЦ обавезне за УПЦ и да митрополит кијевски служи као стални члан Светог синода РПЦ.
Документи РПЦ предвиђају да су архијереји УПЦ чланови Сабора РПЦ и да морају учествовати у њиховом раду, а митрополит кијевски је наведен као стални члан Светог синода РПЦ.
Ослањање на руске документе
Истрага се у великој мери ослањала на документе и одлуке РПЦ, а не на ажуриране статуте саме УПЦ. На сабору одржаном 27. маја 2022. године,УПЦ је усвојила нове статуте којима се уклањајупозиања на РПЦ и проглашава њена независност. Међутим, истражитељи ДЕСС-а тврде да су ови амандмани недовољни пошто нису били праћено формалним обавештењем РПЦ или експлицитним саопштењима којима се одбацују одређене одредбе РПЦ.
Митрополит Онуфрије је критиковао овај приступ у свом одговору почетком овог месеца, наводећи да је истрага заснивала своје резултате „претежно на документима стране државе која је извршила оружану агресију на Украјину“, а не на актуелним документима УПЦ. Напоменуо је да је ДЕСС користио „публикације из различитих интернет ресурса, од којих је значајан број објављен и на веб страницама државе која је извршила војну агресију на Украјину“. Митрополит је поставио питање зашто би истражитељи „признали легитимитет за Украјину докумената страних организација државе која је извршила војну агресију на Украјину и/или привремено окупирала део територије Украјине“.
Одговор митрополита Онуфрија
У свом одговору од 18. августа на ултиматум ДЕСС-а којим се захтевају додатни докази отцепљењу од Москве, митрополит Онуфриј је назвао наредбу „фиктивном“ и „грубим мешањем“ у црквене послове које крши и украјинско и међународно право. Неколико медија је погрешно известило да је митрополит Онуфриј одбио да пружи информације о отцепљњљу УПЦ од РПЦ, док је у својој изјави заправо тврдио да су тражени докази нелегитимни и да је УПЦ већ јасно утврдила своју независност.
Нагласио је да УПЦ никада није била правилно обавештена о истрази када је почела у мају, већ је ултиматум добила тек 21. јула без могућности да изнесе доказе у своју одбрану. Митрополит је посебно критиковао ДЕСС што је своју истрагу засновао на верском испитивању из 2019. године, упркос значајним променама усвојеним на Црквеном сабору 27. маја 2022. године. или, где је формално прогласила независност од Московске патријаршије.
Митрополит Онуфрије је такође детаљно описао хуманитарне доприносе УПЦ од руске инвазије 2022. године, документујући преко 241,5 милиона гривни (5,8 милиона долара) помоћи, укључујући обезбеђивање 193 возила украјинским снагама, испоруку 1.037 тона хуманитарне помоћи војсци, дистрибуцију 8.000 тона помоћи цивилима, послуживање 1,5 милиона топлих оброка и смештај преко 50.000 интерно расељених лица у манастирима.
Истрага ДЕСС-а тврди да УПЦ никада није званично обавестила владу о свом одвајању од РПЦ. Међутим, у јулу 2022. године, тадашња председница ДЕСС-а Елена Богдан јавно је изјавила: „У званичном писму, митрополит Онуфриј је јасно назначио да УПЦ више није регулисана одлуком Архијерејског сабора РПЦ и званично је објавио своје одвајање од Московске патријаршије.“ Богдан је потом смењена са своје позиције.
За портал „Ризница“ са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com