Уочи свог историјског сусрета са папом Лавом XIV у Никеји, поводом 1700. годишњице Првог васељенског сабора, цариградски патријарх Вартоломеј је разговарао са Катимеринијем о значају сусрета, изгледима за дијалог између две Цркве, најновијим дешавањима у вези са поновним отварањем Богословске школе на Халки и тренутном стању односа између цариградске патријаршије и Турске.
Богословска школа на Халки: „Дан поновног отварања није далеко“, рекао је цариградски патријарх
Патријарх Вартоломеј је изразио изразит оптимизам у погледу будућности Богословске школе на Халки. „Надамо се да дан поновног отварања није предалеко“, рекао је.
Објаснио је да су од маја 2024. године – након посете турског министра просвете Јусуфа Текина, поступајући по инструкцијама председника Ердогана – у току истраживачки разговори између Министарства и Патријаршије и да позитивно напредују. Патријарх је изразио уверење да ће овај дијалог довести до „плодног исхода“.
Са видљивим емоцијама, говорио је о опсежном пројекту реновирања који је тренутно у току, а који је омогућен захваљујући великодушности Атанасија Мартинуа. „Надамо се, оптимистични смо и замишљамо обновљену Теолошку школу – активну и динамичну институцију која ће значајно допринети православљу, као и локалној заједници, Цариграду, Турској и свету“, рекао је.
Додао је: „Дубоко смо захвални што овај оправдани захтев подржавају многе истакнуте личности, као и обични људи свих националности и вера, како у Турској тако и у иностранству.“
Историјски састанак у Никеји – Шта очекује Фанар
Када је упитан о значају свог предстојећег састанка са папом Лавом XIV, цариградски патријарх је описао сусрет као „веома симболичан“, напомињући да је нови папа одмах прихватио позив Фанара.
Подсетио је да је првобитни позив упућен 2014. године покојном папи Фрањи и да сада проналази свој „историјски континуитет“ кроз папу Лава XIV. „Састаћемо се на самом месту где је сазван Први Васељенски сабор“, приметио је.
Патријарх је нагласио да њихово заједничко присуство у Никеји преноси јасну поруку братских односа и „непоколебљиве посвећености продубљивању теолошког дијалога“ између две Цркве. „Наша жеља – и наш труд – јесте обнова видљивог јединства Христове Цркве и нашег међусобног заједништва, за шта се непрестано молимо“, рекао је.
Поновно уједињење хришћанства: Да ли је могуће?
Обраћајући се питању да ли би сусрет у Никеји могао послужити као порука хришћанског поновног уједињења, цариградски патријарх је изразио опрезан оптимизам. Признао је хиљадугодишњу поделу која и даље раздваја Исток и Запад, али је нагласио да хришћани не могу занемарити Христову заповест о јединству.
„Дубоке ране не зарастају лако“, приметио је, напомињући ипак да је „оно што је немогуће људима могуће Богу“.
Позвао је на превазилажење егоизма и предрасуда и на наставак искреног дијалога, наглашавајући да заједничко присуство у Никеји носи „историјски значај“ и подсећа на заједничко путовање првог хришћанског миленијума.
Патријарх је такође истакао превирања савременог света – ратове, друштвене неједнакости и еколошку кризу – упозоравајући да ови изазови захтевају веродостојан и јединствен хришћански одговор. „Хришћански пастири морају говорити речима које заиста убеђују“, рекао је, подвлачећи потребу за „заједничким сведочанством које подржава и духовно јача савремено људско биће усред искушења нашег потресеног света“.
Порука из Фанара: Шта ће бити објављено са папом
Говорећи о предстојећој званичној посети папе Фанару 29. и 30. новембра и његовом присуству на патријаршкој божанској литургији, васељенски патријарх је подвукао дугогодишњу традицију сусрета између Рима и Цариграда.
„Потврдићемо свакој особи добре воље да настављамо наш дијалог у духу братске љубави“, рекао је.
Даље је нагласио да ће две Цркве подићи јединствен глас у корист мира, прекида ратова, помоћи људима који пате и заштите деце и избеглица.
Односи са турском државом – „Клима се побољшала“
Коментаришући односе цариградске патријаршије са Турском, патријарх је приметио да је у последње две деценије постигнут значајан напредак.
„Клима се очигледно побољшала, упркос повременим тешкоћама“, приметио је. Међутим, нагласио је да неколико кључних питања остаје нерешено – међу којима је најважније признавање правног субјективитета цариградске патријаршије. „Имамо стрпљења, надамо се, молимо се и остајемо оптимистични“, рекао је.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com