У празничној атмосфери је Васељенска патријаршија прославила свог оснивача, Светог апостола Андреја Првозваног.
У суботу, 30. новембра 2024. године, патријарашком Литургијом началствовао је патријарх Вартоломеј, уз саслужење Макарија Анејског, Теодорита Лаодикијског, Никодима Касандријског, Атинагоре Белгијског и других архијереја, међу којима и митрополита Јерисоса, а у молитвеном присуству многих архијереја.
Присуствовао је и представник Римске цркве, кардинал Курт Кох, председник Дикастерија за унапређење хришћанског јединства.
Присутни су били заменица министра просвете Зета Макри, која је представљала Владу Грчке; бивши премијери Бугарске Николај Денков и Кирил Петков; амбасадор Константин Кутрас, генерални конзул Грчке у Цариграду; генерални конзули Украјине Роман Недиљски и Молдавије Серђију Гурдузе; свештенство, монаси и монахиње; представници хришћанских заједница у Цариграду; опат римокатоличког манастира Панонхалма у Мађарској Цирил Хортобађи у пратњи велике делегације; архонти Велике Цркве Христове, предвођени председником свог Братства „Панагија Памакаристос“, Атанасијем Мартиносом, наставници и ученици школа грчке дијаспоре у Цариграду; и велики број верника из Цариграда и иностранства.
Проповедао је митрополит проиконески Јосиф.
Васељенски патријарх се после отпуста обратио званичној делегацији Римске цркве, осврнувши се, између осталог, на рад Заједничке међународне комисије за богословски дијалог између Католичке цркве и Источне православне цркве. Истакао је и двадесету годишњицу повратка светих моштију његових претходника, светих Григорија Богослова и Јована Златоуста захваљујући папи Јовану Павлу другом, после осам векова њиховог присуства у Риму.
„Римска црква је током протекле три године озбиљно разматрала своју мисију у свету коме прете секуларизација, ратови, злоупотребе, сиромаштво, климатска криза и разни други изазови. У протекле три године Римска црква је размишљала о начинима да усвоји саборнији приступ у својој мисијској служби.
Са великим интересовањем пратили смо рад Редовне генералне скупштине Синода бискупа Римске цркве, како прошле, тако и ове године.
На љубазни позив папе Фрање, Цариградска црква је за свог представника именовала митрополита писидијског Јова, који нам је доставио детаљан извештај о раду овог историјског Синода.
Из ове перспективе, са задовољством можемо да признамо напредак и успех рада Међународне заједничке комисије за босфосвски дијалог између наше две Цркве у разрешавању и решавању прошлих неспоразума.
Наша је искрена жеља да о овим резултатима обавестимо архијереје, свештенство и вернике наших Цркава како би они активно учествовали у ‘дијалогу живота’ и да би превладала радост братства у Христу.“
У очекивању следеће године обележавања 1700 година од Првог Никејског сабора, Васељенски патријарх је приметио:
„У том духу желимо да истакнемо, како је нагласио недавни Бискупски синод Ваше Цркве, да ће се идуће 2025. године навршити 1700 година од сазива Првог васељенског сабора у Никеји. Овај величанствени догађај треба да послужи као сјајна прилика за све нас да поново потврдимо своју веру у Оваплоћеног Бога.
Молимо се да нам овај значајан догађај послужи и као прилика да сарађујемо у одређивању, у складу са одговарајућом одлуком Првог васељенског сабра, јединственог датума за прославу славног Васкрсења нашег Господа. Нека нам ова прилика, како ју је уредило божанско Провиђење, омогући заједничко сведочење о тајни спасења свету.“
Васељенски патријарх је замолио да кардинал Кох пренесе „његове личне најбоље жеље и искрену захвалност папи Фрањи, уз молитву да му Господ Бог подари здравље и снаге да настави своју животну и цењену мисију“.
Потом је кардинал Курт Кох прочитао топлу и братску поруку папе Фрање Римског написану на енглеском. Папа се у поруци, између осталог, осврнуо и на предстојећу 1700-годишњицу Првог васељенског сабора. Поновио је раније исказану жељу да заједно са васељенским патријархом прослави овај значајан догађај и пренео захвалност свима који су већ започели рад да ову сарадњу омогуће.
„Ова годишњица ће се тицати не само древних столица које су активно учествовале на Сабору, већ и свих хришћана који и данас исповедају своју веру речима Никејско-цариградског Символа вере.
С тим у вези, радо се придружујем Вашој молитви да буде мира у Украјини, Палестини, Израелу и Либану, и у свим оним крајевима света у којима се води оно што сам често називао ‘светским ратом у парчадима’.“
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthodoxtimes.com
