Дана, 6. маја 2025. године, васељенски патријарх Вартоломеј одржао је главни говор на Међународној научној конференцији „Поновни почетак из Никеје: Значај оваплоћења у савременој теологији“, коју је организовала Света митрополија Писидијска у сарадњи са Corpus International. Конференција, одржана у хотелу Акра у Анталији, окупила је теологе и екуменске лидере како би размислили о трајном наслеђу Првог васељенског сабора у Никеји.
Са „очинским и патријаршким поносом“, васељенски патријарх је поздравио све учеснике и посебно се захвалио митрополиту Јову Писидијском и његовим сарадницима на њиховим напорима у организацији догађаја. „Делимо у овом раду поновног иницијализовања фундаменталних истина Никеје са Corpus International, дивним екуменским партнером из римокатоличке традиције“, рекао је.
Патријархово обраћање фокусирало се на темељни значај Првог васељенског сабора одржаног у Никеји 325. године нове ере, посебно на његову формулацију Никејског символа вере и његово учење о односу између Сина и Оца. Напоменуо је да иако је тројично схватање Бога сада широко прихваћено међу хришћанима, „Никеја није само историјска формулација (која се понавља несвесно), већ темељ свих стубова на којима Црква стоји“.
Цитирајући празничну химну за 318 Отаца Сабора, патријарх Вартоломеј је подсетио присутне:
„Проповеди апостола и учења Отаца потврдили су једну веру у Цркви… Она исправно дефинише и слави Велику тајну побожности.“
Нагласио је да јединство апостолске проповеди (керигме) и патристичког учења (догме) не сме остати замрзнуто у литургијским текстовима, већ се мора активно тумачити за сваку нову генерацију. „Свака генерација има одговорност да их изнова погледа“, нагласио је.
Размишљајући о савременим теолошким изазовима, патријарх се позвао на фразу Светог Григорија Богослова: „Јер оно што није преузето, није исцељено“, као сажету одбрану доктрине о Оваплоћењу. Подсетио је слушаоце да је Символ вере изграђен од крштеничких исповести доступних чак и неписменима, и да је Никеја пружила „везујући малтер“ за огроман и разнолик хришћански свет.
„Више не живимо у свету хришћанског царства“, признао је, „већ смо хришћани далеких географских и, што је још важније, историјских простора.“ У том светлу, позвао је све цркве да обнове своју теолошку визију „Поновним покретањем од Никеје“, потврђујући да моћ и истина Символа вере остају потпуно релевантни и данас.
Патријарх се, такође, дотакао екуменских импликација ове прекретнице, наглашавајући заједничко духовно наслеђе скоро две и по милијарде хришћана. Рекао је:
„Зато је реиницијализација Никејске вере толико важна. То је заједничка основа и заједничко искуство практично свих хришћана на планети Земљи.“
Завршавајући своје обраћање, патријарх Вартоломеј је повезао централни термин Символа вере, ὁμοούσιος („једне суштине“), са јединством саме Цркве:
„Када постанемо свесни наше једносушности једни са другима, већ смо у искуству вере… Повратак мудрости, слави и инспирацији Никејског сабора је подједнако валидан данас, хиљаду седамсто година касније, као што је био на сваком наредном сабору после Никејског.“
Учешће Васељенске патријаршије на овој конференцији, само неколико дана пре посете Његове Светости Атини, потврђује њено лидерство у глобалном екуменском дијалогу и теолошком размишљању. Док се Црква наставља суочавати са савременим пастирским, друштвеним и доктринарним изазовима, дух Никеје – „одећа истине саткана од теологије на висинама“ – остаје извор јединства и обнове.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com