Васељенски патријарх: Наша православна вера не дозвољава песимизам

Фото: Nikos Papachristou

У среду, 11. јуна 2025. године, поводом спомена на Свете славне апостоле Вартоломеја и Варнаву, када се обележава и имендан Васељенског патријарха, Васељенски патријарх Вартоломеј је началствовао Божанском литургијом у Патријаршијској цркви.

Васељенском патријарху саслуживали су архијереји: старешина митрополит Халкидонски Емануил, митрополит Деркои Апостол, старац митрополит принчевских острва Димитрије, митрополит филаделфијски Мелитон, митрополит севастијски Серафим и митрополит дихолоски, дипл. Орестијада, митрополит ксантијски Пантелејмон, митрополит мирофитонски и перистасијски Иринеје, митрополит мирликијски Хризостом, митрополит лаодикијски Теодорит, митрополит иконијски Теолепто, митрополит родоски Кирило, митрополит патополитски Хризостом, митрополит ехризостомски и Крински Кирило, митрополит коски и нисирски Натанаило, митрополит калијупољски и мадитски Стефан, митрополит кидонски Атинагора, митрополит маронејски и комотински Пантелејмон, митрополит писидијски Јов, митрополит шведски Клеопа, митрополит, митрополит Силиврије Максим, митрополит Петре и Херсониса Герасим, митрополит Симија Хризостом, митрополит Ретимнона и Авлопотама Продром, митрополит Четрдесет цркава Андреј, митрополит Бурсе Јоаким и митрополит Селеукије Теодор.

Присутни су били архимандрит Георгиос Христодулу, главни секретар Светог синода Кипарске цркве, који је представљао кипарског архиепископа; такође су били присутни митрополит Буенос Ајреса Јосиф, епископи Халикарнаса Адријанос, Евдокијадски Амвросије, Тралејски Венијамин и Ксантуполис Пајсије, као и бискуп Масимилијано Палинуро, представник римокатоличке заједнице у Цариграду. Монаси и монахиње, архонти официјалији Васељенског трона – предвођени г. Константиносом Деликостантисом, архонтом Дидаскалосом Генусом и генералним секретаром братства „Панагија Памакаристос“ – такође су били присутни, заједно са Његовом Величанством г. Константиносом Кутрасом, генералним конзулом Грчке у Цариграду, г. Романом Недиљским, генералним конзулом Украјине, ученицима и наставницима из грчких школа у граду и мноштвом верника.

На крају Божанске литургије, у име поштоване јерархије Васељенског трона, старешина митрополит Емануил Халкидонски поздравио је Васељенског патријарха.

У свом обраћању, Васељенски патријарх је захвалио свим јерарсима на њиховом присуству и изјавио: „Овај празник је пре свега време за прославу Бога љубави због Његових спасоносних дарова. ‘Суштина празника је сећање на Бога’, пише Григорије Богослов (Беседа 39, О светим светлостима, PG 36, 345). То је такође искуство живота као заједнице – радосног и благодатног сусрета, лицем у лице, са нашом браћом. Док славимо, славимо заједно. Живот без радости не слаже се са традицијом наше вере, за коју је живот однос – будући да смо бића створена по лику Тројединог Бога, који је, како је писао покојни митрополит Јован Пергамски, ‘најрелационији Бог – Бог заједнице’ (Kosmou Lytron, Megara 2014, стр. 209). Свети Николај Кавасила назива Бога ‘општим добром’; Црква је ‘заједница односа’ и ‘заједница обожења’. У Цркви, Слобода се дели, послушност се дели и спасење се дели. Живот у Христу је „култура личности и солидарности“. Наше спасење претпоставља спасење другог – нашег ближњег, целог света – и преображај света. То лежи у сржи наше вере (Н. Берђајев, Божанско и људско, Солун 1982, стр. 279).“

Васељенски патријарх се затим осврнуо на кључне догађаје прошле године: „Година која је прошла од нашег претходног окупљања овде била је пуна божанских благослова и дарова од свемогућег, свевидећег и свемилостивог Бога, који је једини чинио и наставља да чини чуда са нама. Служили смо Мајци Цркви, њеној верној деци и у овом Граду Градова и широм Господњег домена, трудећи се – уз божанску помоћ – да чувамо најдрагоценије наслеђе које смо примили од наших Отаца, остајући непоколебљиво верни доктринарној и канонској традицији Велике Христове Цркве, увек настојећи да истакнемо њен принос и сведочанство. Славимо Бога љубави који нас је сматрао достојним да свечано прославимо 1700. годишњицу Првог Васељенског сабора одржаног у Никеји. Радујемо се што ћемо заједно са наследником покојног папе Фрање Римског – папом Лавом XIV – путовати у Никеју да обележимо ову историјску годишњицу. Нови папа ће такође посетити седиште Цариградске Цркве на њен заштитни празник. Молимо се и трудимо се да јединство наших Цркава буде непрестано…“ обновљено, за славу Божју и увећање божанског знања.“

„Извор радости и добре наде је такође напредак који се постиже по виталном питању поновног отварања Теолошке школе на Халки. Нестрпљиво ишчекујемо долазак тог великог и славног дана Господњег.“

Патријарх се затим посебно осврнуо на своју недавну посету Минхену, где су га почастиле две римокатоличке институције. Напоменуо је да је током дискусија одржаних тамо: „Постојала широко распрострањена забринутост да се данас – 35 година након кључног геополитичког померања из 1989. и наде која је донело – човечанство суочава са глобалном климатском катастрофом коју је изазвао човек, текућом економском кризом, ратом, насиљем, тероризмом, опасним геополитичким стратегијама, миграцијама и другим великим и нерешивим проблемима. Хитна потреба за друштвеном кохезијом, солидарношћу и миром остаје. У светлу свега овога, хитно се поставља једно питање: Какав мора бити став и допринос Цркве и религије?“

Наставио је: „Сигурно је да наша православна вера, суочена са тако сложеним питањима, не дозвољава песимизам. Држимо се са непоколебљивим уверењем да будућност припада Христу, који је ‘исти јуче и данас и заувек’ (Јеврејима 13:8), и да ће Његова Црква остати кроз векове као сведок благодати која је дошла и предокус пуноће и сјаја будућег Царства – Царства Оца и Сина и Светога Духа. Црква ће остати сведочанство ‘моћних дела Божјих и учења Тројице’. Ова вера да Христос управља свиме, наравно, не значи да ми хришћани можемо остати посматрачи људских послова. Христова реч Његовом народу је сасвим јасна: ‘Блажени миротворци… Ви сте со земље… Ви сте светлост свету. Град који стоји на гори не може се сакрити… Љуби ближњег свог као самога себе.’

Позвани смо да дамо смело и стално сведочанство нади која је у нама. Јасно је да је филозофова максима „Живи“ „незапажено“ није прави одговор на Божји позив. Хришћанин се не затвара у себе, већ динамично корача напред у друштво и свет. Као што је с правом речено, „Не можемо путовати ка Богу док окрећемо леђа својим ближњима.“

Закључујући своје обраћање, Патријарх је захвалио Јерарсима и верницима на њиховим топлим жељама и изразима љубави, који му дају снагу да настави своју службу Цркви.

Након Божанске Литургије, Васељенски Патријарх је примио поздраве и празнични дар уважене Јерархије Васељенског Трона, као и свештенства и лаика Патријаршијског двора, предвођених Великим Протосинкелом, који је упутио речи поздрава на које је Патријарх одговорио са очинском наклоношћу.

Такође је примио делегацију Светог Епархијског Синода Критске Цркве, предвођену архиепископом Евгенијем, који је пренео искрене жеље Јерархије, свештенства и верника.

Уочи празника

Уочи празника, Васељенски патријарх је предводио Велико вечерње, уз молитву мноштва јерараха Васељенског трона, свештенства, монаха, архонта официјалија, генералних конзула Грчке и Украјине са својим особљем и верника из града и иностранства.

На крају вечерња, патријарх је одслужио помен за Учитеља нације, јеромонаха Вартоломеја Кутлумусијана са Имброса (1772–1851).

Одмах након тога, у дворишту Патријаршије одржан је пријем, током којег је Његова Светост примио поштовање и честитке великог броја свештенства и лаика.

Касније, у сали Панагије Патријаршијског дома, одржана је званична презентација програма под називом: „Модел интердисциплинарног развоја и преноса стручности и сарадње за рестаурацију иконичних споменика и промоцију хришћанских вредности у дијалогу са друштвом („Евлогону“).“

На догађају су се обратили Васељенски патријарх и, путем снимљене поруке, грчки министар за развој, г. Такис ​​Теодорикакос. Програм су представили професорка емеритус Националног техничког универзитета у Атини, гђа Антонија Моропулу, и архонт Јеромнемон Васељенског трона и генерални директор Православне академије Крита, г. Константинос Зорбас.

Са енглеског превела редакција портала „Ризница“

Извор: Оrthodoxtimes.com

Подели ову објаву са другима:

Претрага