Страсти доносе немир, страх и дехуманизацију, упозорио је владика Игнатије из Хусија током своје беседе на 5. недељу по Духовима.
„Страсти, морате знати, никада не доносе мир. Ниједан грех не може дати мир. Оне доносе немир, страх и стање дехуманизације“, рекао је.
„Зато – како нам каже Свети Димитрије Станилоје – ђаволи, баш као што су пали са свог статуса анђела на демоне, теже да нас спусте са истинског и аутентичног човечанства и спрече нас да га постигнемо.“
„Они нас дехуманизују, претварају нас у нељуде, баш као што су и они, од анђела светлости, постали анђели таме. Они вредно раде, уз наш пристанак – то се не дешава без наше слободне воље – да нас дехуманизују“, објаснио је владика Игнатије.
Како треба да се односимо према технолошком напретку?
Владика је нагласио да Црква није против технолошког или материјалног напретка, али упозорава на то како се људи односе према овим стварима.
„Црква није против напретка, нити против погодности у којима сви можемо да уживамо – атеисти и агностици покушавају да манипулишу том наративом. Црква истиче патолошку везаност за материјалне ствари, за конзумеризам.“
„Кад год се центар нечијег живота помери са Бога на материјалне ствари, човек се претвара у демона“, приметио је владика Игнатије.
Не постајати робови страсти
Наставио је, рекавши да страсти краду људску слободу, претварајући људе у оруђа:
„Знак по којем можемо рећи да се ово дешава јесте да кад год нас доминира страст, ми практично постајемо оруђе те страсти. Наша слобода је украдена; више немамо способност да се уздигнемо изнад свега што је грешно. Уместо да савладамо страсти и уздржимо се од њих, дозвољавамо им да владају над нама, постајући њихови робови.“
Важност борбе
Закључно, владика је нагласио да Христос цени враћање равнотеже након пада у грех и борбу против страсти и да то треба да буде циљ верника.
„Морамо бити у заједништву једни са другима, али на нама је када ћемо одлучити да паднемо у јаму, чак и ако нам је потребна помоћ да устанемо“, закључио је владика Игнатије.
„Нека нам Христос подари мудрост и дух борбе. То је оно што Бог највише цени код човека, заједно са покајањем. Падамо, али морамо имати снаге да устанемо и исправимо се.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro