У недељу, у манастиру Богданица у округу Васлуј, Његово Преосвештенство Владика Игнатије Хушијски говорио је о ономе што је назвао растућим феноменом у данашњем друштву — култури привилегованости, коју је назвао „заслужујем то измом“, што је у оштрој супротности са Христовим учењима.
Размишљајући о читању Јеванђеља за седму недељу по Духовима, Владика Игнатије је на крају Божанске литургије изјавио да нас Христос не учи да тражимо захвалност заузврат за наша добра дела. Уместо тога, Он учи супротно.
„Господ Христос нас не учи да молимо за захвалност или да верујемо да ми, који чинимо добро, имамо право на признање“, објаснио је владика. „Напротив — онај ко има користи од доброг дела, а не онај ко га чини, има дужност и право да буде захвалан.“
Наставио је:
„Другим речима, кад год чинимо добро или помажемо некоме, требало би да останемо у стању дискреције. Ова врлина је многима од нас толико страна. Наша је тенденција да молимо за захвалност. Постајемо мрзовољни када нам се не захвали, када не добијемо похвалу коју очекујемо – похвалу која, на неки начин, милује наш его и понос.“
Дискреција замењена правом
Владика Игнатије упозорио је да дискрецију и понизност замењује нови друштвени тренд – оно што је назвао „заслужујем то – изам“.
„Друштво у којем живимо – чији смо сви део – тежи да учврсти, како у приватном тако и у јавном животу, идеју да нам се све дугује. Овај став сам назвао сложеницом: заслужујем то – изам.“
Нагласио је да овај начин размишљања открива „разарајући недостатак дискреције“.
„Колико је лепа дискретна особа – она која зна када да говори, шта да каже и шта да подели“, приметио је Његово Преосвештенство.
Даље је приметио да се овај став често налази међу онима који су нам најближи:
„Приметићете да су они којима највише дајемо — цело наше биће, несебично, без скривених агенди — често они који се на крају понашају са овим осећајем права.“
Криза моралног племенитости
Према речима бискупа, ова промена је укорењена у недостатку моралне префињености.
„Ово се дешава зато што нисмо нежне, племените душе, пуне моралне аристократије — оне врсте која би нам помогла да схватимо да ништа на овом свету, ни добро које примамо ни љубав коју делимо са нама, није нешто што заправо заслужујемо. У ствари, не заслужујемо ништа од овог света.“
Закључио је снажном критиком савремене друштвене динамике:
„Зато живимо у конфузији и колапсу вредности — и друштвено и на радном месту. Сви верују да су супериорни, имају право само на права, али нису спремни да прихвате одговорности које долазе са њима.“
„Зато се неки људи буне, прибегавајући непоштеним триковима како би поткопали своје претпостављене — и обрнуто: неки претпостављени се понашају као диктатори, мислећи да све држе у својим рукама, укључујући и животе оних који су под њиховом влашћу.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro