Папа Фрања 2019. године и папа Јован Павле II 1999. године потврдили су веровање дубоко укорењено у румунској традицији од 15. века: да је Румунија „Богородичин врт“.
Међутим, мало ко зна порекло овог наслова. Заснован је на чудесном догађају који се догодио у округу Њамц, у манастиру Бисеричани, у време Светог Јосифа Бисеричанског.
Термин „Богородичин врт“ православни хришћани обично повезују са монашком републиком Свете Горе Атонске, која је посвећена искључиво Девици Марији.
Чудо у Бисеричанима
Године 1499, Свети Јосиф Бисеричански и његови ученици почели су да граде цркву. Због ратова и нестабилних услова тог времена, напустили су градњу и планирали да оду на Свету Гору Атоску, познату као Богородичин врт.
Међутим, док су се спремали за полазак, Девица Марија им се јавила у храсту и зауставила их.
Са тог храста, где су монаси често постављали икону Богородице, она им је рекла: „Не идите на Свету Гору, јер је и ово Моја башта.“
Патријарх Румунски Данило се присетио овог догађаја у проповеди, напомињући да се од тада Румунија назива Башта Богородице.
Монаси су пронашли чудотворну икону у шупљини храста из које је Девица Марија говорила и на том месту су саградили малу дрвену капелу.
Сачувано наслеђе
Корени тог храста и даље остају у Бисеричанима, сачувани у новој цркви коју је освештао патријарх Данило током свог времена као митрополит Молдавије и Буковине 3. октобра 1999. године, обележавајући 500 година од јављања.
Тако је сама Девица Марија била прва која је изјавила да је Румунија њена башта.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro