У шесту недељу по Пасхи, 12/25. маја 2025. године, када молитвено прослављамо Светог Епифанија кипарског, Светог Германа цариградског и Светог Никодима српског, на светој Литургији у Световазнесенском храму свештене обитељи манастира Беочин, молитвено је учествовао катихета Бранислав Илић, главни и одговорни уредник портала „Кинонија“ Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.
Евхаристијским сабрањем поред моштију свештеноисповедника Варнаве хвостанског и беочинског, началствовао је игуман Јустин (Стојановић), духовник наведене свештене обитељи. Торжествености сабрања допринело је милозвучно појање манастирског сестринства, на челу са високопреподобном мати Варваром (Божић), игуманијом беочинске обитељи. Светописамско зачало из апостола са храмовног амвона произнео је катихета Бранислав Илић.
Речима надахнуте беседе сабране је поучио отац Јустин истичући важност активног учествовања у литургијском животу Цркве из којег црпимо све оно што нам је потребно за духовно узрастање. Према речима оца Јустина, Господ је исцелио слепорођеног у Силоамској бањи како би се пројавила дела Божја, али Господ на свакој Литургији исцељује наш духовни вид чинећи нас способнима да будемо загледани у Њега и творимо све оно што је добро, корисно и што је на наше спасење.
Љубављу високопреподобне мати Варваре, игуманије беочинске, у манастирском конаку је уприличена трпеза љубави.
Катихета Бранислав Илић је заблагодарио високопреподобној игуманији Варвари и духовнику беочинске обитељи оцу Јустину, на авраамовском гостољубљу и дивном сабрању у окриљу моштију свештеноисповедника Варнаве епископа хвостанског и чудотворне иконе Пресвете Богородице беочинске. Бранислав се присетио дивног сабрања приликом посете никшићког хора Преподобне мати Ангелине, и између осталог рекао:
„У августу 2023. године на празник Преподобне мати Ангелине крушедолске, имао сам радост и част да угостим никшићки хор који носи име ове дивне угоднице Божје. После сабрања у Крушедолу посетили смо неколико светиња међу којима је и ова дивна свештена обитељ. Разговарајући тада са члановима хора могао сам да препознам њихову духовну радост и укрепљење које су задобили под свештеним сводовима манастира Беочин. Како тада, тако и данас, стојим пред чудотворном иконом беочинске Богомајке и пред моштима свештеноисповедника Варнаве хвостанског и беочинског, опитујући хришћанску љубав коју манастирско сестринство пружа свима који притичу овој светињи.“
Манастир Беочин, са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом, смештен је на северној падини Фрушке горе, у близини пута за Беочин. Његова историја прати се од средине XVI века, када се први пут помиње у турском дефтеру. За време Арсенија III Чарнојевића обновили су га монаси манастира Раче. Изградња данашње цркве започела је 1732. године захваљујући прилозима Миливоја Миланковића из Футога и његовог сина Петра из Гложана, а окончана је 1799. године постављањем барокне капе на звоник. Црква манастира Беочин конципирана је као једнобродна грађевина издужене основе са олтарском апсидом, споља седмостраном, а изнутра полукружном, и правоугаоним певничким просторима. Четири слободна ступца носе високо осмострано кубе. Изнад отвореног аркадног трема, крстасто пресведеног, уздиже се двоспратни звоник. Западним прочељем доминира портал са каменим скулптованим оквиром. Високи, богатом позлатом украшен барокни иконостас дело је Јанка Халкозовића, Димитрија Бачевића и Теодора Димитријевића. Од живописа, чији је аутор Јанко Халкозовић, остала је сачувана само сцена Успења Богородице на северном зиду. Црква манастира Беочин окружена је са јужне и западне стране конацима, чије је спајање довршено 1765. године. У манастирском храму почивају мошти свештеноисповедника Варнаве хвостанског и беочинског, а посебну драгоценост чини и чудотворна икона Пресвете Богородице беочинске.
