Режисерка Јелена Поповић је разговарала за часопис „Orthodox Observer“ о свом новом филму „Мојсије Црни“, који је премијерно приказан у Сједињеним Државама 30. јануара.
Објаснила је да је инспирацију црпела из „Житија светих“, али је причу испричала на начин који може да дотакне срца оних којима је најпотребнија: „Урадила сам то да бих помогла онима – надам се – који највише пате“, рекла је.
То су, по њеном мишљењу, „они који се осећају као заробљеници уништења, овог ужасног начина живота из којег осећају да или не могу да изађу, или не верују да постоји покајање“ – укратко, они који „не верују да је Бог довољно милостив да им пружи још једну шансу“.
Режисерка је признала да је разговарала са многим пастирима и духовним саветницима, који су јој сви рекли да је бившим члановима банде најтеже да верују да им може бити опроштено.
За оне у ропству
„Ова посебна прича ће се веома блиско дотаћи срца људи који су били у бандама, који су радили ствари на које нису поносни“, рекла је Јелена Поповић. Али филм није намењен само њима.
„Дакле, мислим да је ово за људе – не морају бити у бандама или патити од зависности – за било какву врсту ропства. И сви ми имамо нешто; мислим, ја свакако имам“, рекла је филмска стваратељка.
Питала се зашто се овај филм чини тако личним.
„И схватила сам да је за мене то било излазак.“
„И када сам то записала – излази – ставила сам то са стране своје свеске, и то ме је водило кроз сваку сцену овог филма. И желела сам, надам се, да то пренесем публици: да увек постоји излаз. Ако се осећате заглављено, ако осећате да вам је живот бесмислен, ако осећате да немате живот, да немате глас, да је као да сте све покушали и некако осећате да не можете да пронађете начин – да постоји начин“, објаснила је Јелена Поповић.
Брутална прича са духовном поруком
Филм не улепшава стварност: поред Омара Епса, који игра главну улогу, играју репери Виз Калифа и Кваво, чији је језик прилично вулгаран.
Јелена Поповић је изразила захвалност Омару Епсу на раду. „Он се заиста упустио у ово свим срцем и душом, тако да му је то много значило“.
„Ја сам помало тврдокорни приповедач. Рекла бих да сам ученица Достојевског. Ако читате његова дела, видели бисте да је он увек показивао ружну истину нашег света, друштва, људске душе. Па ипак, постоји светло на крају тунела. И то је нешто што волим да радим са својим радом, и верујем да сам то овде урадила“, признала је.
„Ово је филм за људе којима је то потребно — да Бог воли колико и све нас који покушавамо да живимо духовним животом — али Он жели да се сви спасемо.“
Инспирација од свеца
Редитељка је читала о Светом Мојсију Мурину и свакодневно му се молила док је писала и снимала. „Он је светац покајања. Он је један од светих пустињских отаца које људи обично не препознају. Иако је на почетку свог живота био веома бруталан, насилан вођа банде у земљи Египат“, нагласила је.
„А оно што је занимљиво код њега јесте то што се не само покајао за своја дела и променио, већ је постао веома поштован пустињски отац. Био је ученик Светог Макарија Египатског.“
Она је поменула да је Свети Мојсије, који је предводио банду разбојника и убица, постао игуман манастира у пустињи и завршио као мученик, унапред знајући свој крај.
„Ово је нешто што је усмерено ка људима – исти посао који Свети Мојсије Мурин жели да ради“, додала је Јелена Поповић.
Јелена Поповић је добро позната у Румунији по филму „Човек Божји“, биографском филму о Светом Нектарију Егинском.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro