Солидарна посета бискупа Линца Манфреда Шојера са делегацијом Про Оријенте јерменском патријарху Сахагу II Машалијану – Патријарх види опадање броја јерменске мањине.
Јерменски патријарх Цариграда, патријарх Сахаг II Масхалијан, примио је у петак 25. априла бискупа Линца, Манфреда Шојера, и делегацију Про Оријенте секције Линц. Разговор је био усредсређен на стање мале хришћанске мањине у Турској и екуменске односе између Цркава. Делегацију је предводио председник Про Оријенте секције Линц, бивши председавајући Јозеф Пирингер, а у њој је била и протестантска суперинтендант јуратор Ренате Баумингер.
Патријарх сматра да је често навођени број од 70.000 до 80.000 јерменских хришћана у Турској одавно непоуздан. Говорио је о томе да је остало тек око 40.000 верника. Од њих скоро сви живе у Цариграду. Патријарх Сахаг II је рекао да је веома забринут због демографског развоја: „На свако рођење долазе три смртна случаја.“ До 2050. године, вероватно ће бити само 10.000 верника.
У и Цариграду још увек постоји 17 јерменских школа, које похађа 3.000 деце. У Цариграду постоји и скоро 50 јерменских цркава – од којих су 33 јерменске апостолске, 12 јерменских католичких и 4 јерменске евангелистичке. Патријарх има у служби око 20 свештеника за пастирску рад. Међутим, већина јерменских верника више не живи у старим деловима града где се налазе цркве, већ су се одавно преселили у модерне четврти, иако без цркава.
Патријарх Сахаг II је истакао потешкоће са градском четврти Кумкапи, где се налазе седиште Патријаршије, Јерменска катедрала и друге цркве. Некада је овде живело 40.000 јерменских верника, „данас их је само 40“, рекао је патријарх.
Сахаг II је, такође, изложио настојања Цркве да очува јерменски језик, културу и идентитет. И даље постоје два дневна листа на јерменском језику и један недељник. Међутим, само 15 процената Јермена у Турској вероватно довољно добро влада својим матерњим језиком.
Патријарх је позитивно оценио политику турске владе према Јерменској цркви у земљи. Када је упитан, поновио је да би бољи односи између Турске и државе Јерменије такође имали позитиван утицај на Јермене у Турској. Повећана културна, економска и црквена размена би вероватно биле добродошле последице.
Укупно, аутохтона хришћанска мањина у Турској броји не више од 85.000 лица, рекао је патријарх. „Више не можемо себи дозволити луксуз црквене поделе“, закључио је. У Турској се улажу напори за продубљивање екуменске сарадње. Истовремено, патријарх је изразио и тугу због смрти папе Фрање.
Посета делегације Про Оријентеа се поклопила са значајним и драматичним даном за Јермене широм света. Јермени сваке године обележавају до 1,5 милиона јерменских жртава које су погинуле у Османском царству 1915. године.
Позивајући се на догађаје од пре више од 100 година – патријарх није употребио термин „геноцид“ – Сахаг II је рекао да се нечији идентитет не може заснивати искључиво на тим трагичним догађајима. „Сећамо се страшних догађаја и одајемо почаст жртвама“, али: „Корени проблема могу бити у прошлости, али решење лежи у садашњости и будућности.“
Посета аустријске делегације изражава солидарност Цркава у Аустрији са хришћанима у Турској: „То нам даје снагу и јача нас у нашим напорима да сачувамо сопствени идентитет. Истовремено, осећамо се делом велике светске хришћанске породице.“
Посвећеност миру и правди
Бискуп Шојер је истакао ову солидарност Цркве у Аустрији. Локални бискупи су, на пример, спремни да показују живо интересовање за судбу јерменског народа, било да је реч о Јерменији или о трагичним догађајима из скорије прошлости у Горњем Карабаху, у с јерменској дијаспори у свету или у самој Турској. Посвећеност миру и правди између народа и религија, као и саживот између народа и религија у међусобном поштовању, заједничка је брига.
Бискуп Линца је, такође, истакао духовно, културно и историјско богатство Јерменске цркве, од којег би користи имале и друге Цркве. Јерменија или Јермени су показали да чак и мала земља, мучена, угрожена и брањена од стране многих агресора у својој историји, може бити велика културна нација са важном Црквом.
Делегација и јерменски патријарх су, такође, разменили васкршње честитке и потврдили заједничку жељу да у будућности прослављају Васкрс на заједнички датум.
Са немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Кathpress.at