Хришћанка у сиријској влади види различитости као шансу

Једина жена и једини хришћанин у сиријској прелазној влади наглашава разлику између реазноликости радикализма. Она верује да ће исламистичка влада повести земљу у светлу будућност после рата, рекла је Хинд Кабават новинском магазину „Дер Шпигел“ (субота). Она воли своју религију и иде у цркву, рекла је 51-годишњакиња – „али то не значи да мрзим све нехришћане“. Управо хришћанство јој је помогло да разуме и воли друге религије. 

Ово се односи и на друге религије, рекла је Кабават: „Прави муслиман мора да воли друге – јер је то једноставно начин који учи религија.“ Да би се изградила земља, важно је остати умерен. „Имамо заједничку визију за бољу будућност, па идеологију остављамо пострани. За преговарачким столом разматрамо предности наших различитих уверења и дајемо предност Сирији“, објаснила је Кабават.

Мозаик религија

Министарка социјалних послова и рада у прелазној влади Сирије, коју предводи исламиста Ахмед ел Шара, описује Сирију као „земљу попут мозаика“: „Имамо историју дугу око 2000 година са различитим религијама и етничким групацијама у земљи. Морамо ово видети као шансу.“ Ова разноликост не би требало да буде раздорна; „то је нешто на шта можемо бити поносни.“ У уједињеној Сирији ове разлике треба волети, рекла је она. Инклузија је кључ за ово. Свако треба да говори својим језиком. „Подела земље не може бити опција“, рекла је Кабават. 

Бивша директорка Међуверске изградње мира на Универзитету Џорџ Мејсон у Ферфаксу, САД, вратиола се у Сирију из егзила неколико дана након Асадовог свргавања. У једном интервјуу објаснила је да се никада није понашала као смоквин лист и да то не би учинила ни као једина жена и хришћанка у сиријској влади. „Свако ко ме познаје зна да нећу дозволити да будем приморана на такву улогу. Људи очекују нешто другачије од мене.“ 

Иако је једина хришћанка, она себе пре свега види као Сиријку. Није срећна што је једина жена у влади, рекла је министарка: „Трудим се да уведем више жена у процес доношења одлука.“

Са немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић

Извор: Кathpress.at

Подели ову објаву са другима:

Претрага