Измене и допуне Закона о Црквама и конгрегацијама у трећем читању добиле су 9. априла 60 гласова за и 13 против, доноси postimees.ee. Према естонском закону, након три читања, предлог закона иде председнику на проглашење.
У амандманима се наводи да ниједна Црква, манастир или парохија која делује у Естонији у својим активностима не треба да буде потчињена или повезана са органом управљања који се налази у страној држави и представља претњу државној безбедности, јавном поретку или уставном поретку Естоније.
Парламент је раније прогласио Московску патријаршију за присталицу војне агресије, али није успео да покаже како Црква представља претњу за Естонију. Напротив, власти су више пута признавале да не виде никакву опасну активност Цркве. Према статуту Естонске цркве, њоме се управља самостално у Талину, док одржава само нелегалну канонску везу са Московском патријаршијом, али естонске власти нису успеле да се позабаве овом реалношћу.
На порталу postimees.ee даље се објашњава: „Да би се спровели прописи и закони, неопходно је значајно променити њен Устав и прекинути сарадњу са црквеним центром у Москви. Међутим, Естонска црква је већ променила свој Усрав како би ојачала и потпуније одражавала своју самосталност, али је комисија за регистрацију одбила да прихвати нове црквене уредбе, прихватајући их тек након што је била принуђена судском одлуком.
Уколико се услови новог закона проведу у живот у року од два месеца, министар унутрашњих послова може да се обрати судовима за решавање црквено-канонских питања и ликвидацију правних лица која су повезана са датом Црквом.“
С друге стране, у образложењу закона се тврди да Естонија поштује верске слободе.
Према речима бившег шефа естонског Министарства унутрашњих послова и предводника социјалдемократа у Ригикогу Лаури Лаанеметс, држава ће узети имовину Цркве у случају ликвидације.
Естонска црква објавила је данас одговор у коме се наводи:
„Иако би закони требало да буду универзални, очигледно је да се у овом случају ради о закону који је посебно уперен против Естонске православне хришћанске цркве и манастира Пухтица. Упркос чињеници да смо одувек били Црква која поштује законе, поштује све законе Републике Естоније и доприноси добробити естонског друштва, сматрало се да је неопходно променити закон.“
Од када су власти одлучиле да забране Цркву, постоји усаглашена медијска кампања против Цркве, наводи се у саопштењу.
Пошто предлог закона ограничава верску слободу Цркве, апеловаће на председника и канцелара правде да га оцене. Црква такође намерава да апелује на међународне организације, „јер је слобода вероисповести универзална и утиче на глобална начела“.
„Наставићемо да служимо у нашим парохијама. Ако се поверимо Господу и без роптања и малодушности тражимо вољу Божју у свом животу, Господ нас неће оставити без Његове помоћи и помоћи ће нам да поднесемо сва искушења, закључује се у саопштењу.
С друге стране, структура Цариградске патријаршије у Естонији је, уместо да устане против прогона православних хришћана, изашла у прилог забрани, а јуче је исто учинила и Финска Православна црква, такође, под Цариградском патријаршијом.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com