„Православље“ – новине српске Патријаршије (15. јун 2026, број 1422): Разговор са Сањом Лубардић Анђелковић, главним и одговорним уредником Храм телевизије и Радија Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве.
Сања Лубардић Анђелковић је препознатљиво лице медијског простора Србије. Паралелно са уредничким и водитељским радом на чувеном београдском Студију Б, готово тридесет година предано ради и у медијима Српске Православне Цркве – од Светигоре, преко Православља до оснивања црквеног радија и телевизије у Београду. Од септембра 2024. године је главни и одговорни уредник Храм телевизије и Радија Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве.
- Разлога за разговор са Сањом је много, али је овај пут повод пре свега изузетно успешно медијско праћење доласка Појаса Пресвете Богородице у Србију. Управо у данима овог великог духовног догађаја Храм телевизија остварила је до сада незабележене резултате како на телевизијским тако и на дигиталним платформама, постајући препознатљива и релевантна далеко изван граница Србије. Како доживљавате тај успех и шта он говори о потреби савременог човека за духовним садржајима?
– Овај успех не доживљавам само као успех Храм телевизије, већ као сведочанство да је вера жива и да човек није изгубио потребу за Богом, молитвом, светињом, за смислом. Долазак Појаса Пресвете Богородице је велики благослов за православне Србе, а Храм телевизија је имала част и поверење наше Цркве и нашег Патријарха Порфирија да тај величанствени догађај пренесе милионима људи. Продукцијски и уреднички веома тежак и одговоран задатак, али благодат нас је ”носила” све време и зато смо тако добро радили.
Постигли смо до сада највеће резултате у историји Храм телевизије, како на телевизијским тако и на дигиталним платформама. Наш програм пратили су гледаоци не само из Србије већ и из региона, Европе, Америке и Аустралије. То показује да духовни садржаји имају огромну снагу када се представе професионално, достојанствено и са поштовањем према светињи.
На дан испраћаја Појаса, Храм телевизија била је стабилно, сатима, међу 10% најгледанијих телевизија у региону. Пренос уживо на Јутјуб каналу ушао је такође у 10% најгледанијих преноса на свету у том дану. Наши садржаји на Инстаграму имали су више од 50 милиона прегледа за 19 дана боравка Појаса.
Бројеви нису циљ сами себи, већ је важан наш реалан домет и утицај, то што смо многим људима омогућили да сагледају величину и учествују у овом духовном догађају, чак и ако физички нису могли да буду у Храму Светог Саве – што смо свима, и онима који јесу и онима који мисле да нису верујући, показали силу светиње. На нашим дигиталним платформама, све садржаје о Појасу пратило је око 60% људи који иначе не прате ниједан црквени канал комуникације. Управо то је смисао црквених медија – да градимо заједницу и јачамо веру код што већег броја људи, где год да су.
У професионалном смислу, посебно импонује чињеница да су наши преноси, емисије и снимци у целини емитовани и за публику у Грчкој, односно за све православне Грке на свету, као и да су похрањени трајно у дигиталну архиву светог манастира Ватопеда. По њиховој жељи и благослову.
- Импресивни плодови. Честитам! Као што сте и рекли у претходном одговору везано за медијско праћење Појаса Пресвете Богородице, међутим морам да нагласи да је Храм телевизија иначе у последњих годину дана забележила значајан раст публике, нарочито на дигиталним платформама. Шта сматрате кључним разлозима тог раста?
– Разлог је квалитет и поузданост програма и кроз њега стечено поверење публике. Успели смо да унапредимо продукцију, оснажимо информативни, документарни и контакт програм, будемо присутни на свим догађајима и свим важним дигиталним платформама и да савременим медијским језиком, са најбољим гостима и саговорницима, преносимо вредности Јеванђеља и поруке и поуке наше Свете Цркве.
Ако поредимо исти период пре две године и данас, видимо огроман раст. На пример, током маја 2024. године Храм телевизија се у просеку налазила на 93. месту по гледаности међу свим мереним телевизијама у Србији. Данас је та позиција значајно побољшана, а током великих духовних догађаја достигли смо и 36. место по гледаности међу свим телевизијским каналима у земљи. Ако знате да сваки кабловски оператер нуди публици око 400 различитих ТВ канала, онда можете да разумете докле је стигла наша црквена телевизија, која је стручно речено ”ниша” – програм садржајем врло циљано и уско опредељен, јер се бавимо искључиво Православљем и животом Цркве.
Још упечатљивији је раст досега публике. Док је у мају 2024. године дневни досег најчешће износио између седам и десет хиљада домаћинстава у Србији, ове године је и до 35.000 домаћинстава дневно. Па то множите са просечним бројем чланова домаћинства. Једноставно речено, гледамо се у великом броју породица.
На дигиталним платформама раст је још израженији. Данас се приближавамо укупном броју од пола милиона пратилаца на нашим различитим платформама, а садржаје Храм телевизије свакодневно прате стотине хиљада људи из Србије, региона и расејања. Све више и странци и људи других вероисповести.
Желимо да трајемо дуго на корист и у служби наше Цркве. Ми строго поштујемо медијску етику- нема огласа ни спонзорисаних објава.
- Из студија Храм телевизије гледали сте непрегледне колоне људи који чекају да се поклоне Појасу Пресвете Богородице у Храму Светог Саве. Какав је осећај ових дана – бити сведоком вере нашег народа?
– И више од тога. Ми смо свакога дана ”подизали” дронове по неколико пута. Ти снимци са неба изнад Београда су антологијски, дељени и гледани милионе пута по целом свету. Догађај без преседана, највећи скуп у историји ових простора. Осећај дубоке захвалности и радости. Деца, много младих, породице, старији људи, болесни, они који долазе са надом, са својим животним бригама.
И све то зато што је, као што су и оци са Свете Горе рекли, Православље у Срба најдубље утемељено, а Црква остаје главно место нашег сабрања и кључ идентитета. Као новинар и уредник сведочила сам свим важним догађајима овде у последњих 30 година, и зато са пуном одговорношћу могу да кажем да је ово највећи духовни, највећи свенародни догађај у новијој историји Србије.
Открићу вам и неколико личних утисака о којима до сада нисмо говорили. Храм телевизија је прва интервјуисала архимандрита Јефрема, игумана манастира Ватопед из којег нам је појас и донет, али којем смо га ми и даровали пре 650 година – то не смемо заборавити. Али, а то се није знало, игуман је био код нас у редакцији гост неколико пута током боравка Појаса. Као отац, као духовник и пријатељ. То су сусрети које ћемо памтити док смо живи. Као и то што је чувени амерички православни свештеник, отац Џозаја Тренам, самоиницијативно предложио да почнемо сарадњу о којој ће се тек чути, глобално. Или стотине гледалаца широм света, болесних и усамљених, којима смо са благословом слали тракице освештане на Богородичином појасу. Или можда то што су верници у реду кад смо их снимали листом говорили да нас гледају, препознају, прате… Лично, пошто инсистирам на активној и одговорној друштвеној улози наше црквене телевизије, памтићу заувек када смо са оцем Радивојем Панићем однели освештане тракице пацијентима и лекарима на Институту за онкологију. Од суза до наде, то је био за нас у исто време и најпотреснији и најрадоснији тренутак током боравка Појаса.
- У овом контексту, да ли можемо говорити о специфичности црквених медија – шта треба да је другачије у односу на друге медије?
– Управо због свега што смо доживели, још сам чвршћа у ставу да црквени медији не смеју да буду само медији који извештавају и анализирају разговарајући о црквеним темама. Ми смо продужетак мисије Цркве у медијском простору и морамо да покажемо живу Цркву. Не да причамо о њој, него да је живимо.
То значи да све меримо Христом, свесни да све што радимо – радимо за Њега и са Њим. Кроз истину, одговорност, достојанство личности и културу дијалога. У времену када су сензационализам и површност превише присутни у јавном простору, наша је обавеза да понудимо другачији приступ – онај који човека не узнемирава већ га охрабрује, не понижава већ подржава, не дели већ сабира. Савремена технологија и савремени медијски језик су неопходни, али нису важнији од поруке коју преносимо.
- Рекли сте да се садржаји Храм телевизије прате широм света – да ли се може рећи да је дигитални простор постао ново мисионарско поље Цркве?
– Несумњиво јесте, и то доминантан, свиђало се то нама или не. Црква је одувек ишла тамо где су људи, а данас су људи и у дигиталном простору. Наравно, ниједан медиј никада не може заменити литургијски живот и живу црквену заједницу, али може бити мост који ће човека довести до Цркве.
Велики број наших гледалаца, око једне трећине од укупног броја, живи у расејању. Многи који нам се јављају стотинама километара су далеко од било које српске Цркве. Многи су и овде, у Србији, слабо покретни и сами, физички без могућности да оду до храма. За њих је Храм телевизија велика подршка и духовна веза са отаџбином, језиком, традицијом и Црквом. Управо зато медијски и дигитални простор видим као једно од најважнијих мисионарских поља нашег времена.
- Да ли је жени тешко да буде на руководећем месту и да ли таква служба у нашој Цркви носи одређене специфичности?
– Није тешко бити жена, тешко је остати човек у времену уздрманих темељних вредности. Свака руководећа служба носи одговорност и изазове. Моје искуство је да су знање, рад, посвећеност и резултати најбоља препорука, без обзира на пол. Као тим, као мала медијска заједница, свакој обавези приступамо одговорно и са свешћу да радимо у служби нечег несравњиво већег од нас самих, и жене и мушкарци подједнако. То је невероватна привилегија, и још већа одговорност.
Желим јавно да кажем да као жена у Цркви доживљавам много више израза поштовања и искреног уважавања него у било ком другом окружењу.
- Шта нам спремате у наредном периоду и која би била Ваша порука читаоцима Православља које се приближава великом јубилеју – шест деценија од изласка првог броја?
– Храм телевизија наставиће да развија програм који ће бити истовремено црквени и православни, али и савремен и отворен за теме које су важне друштву и појединцу у њему. Пред нама су нови велики пројекти, нове ауторске емисије, и упорно, доминантно присуство на дигиталним платформама кроз активно повезивање са животом наше Цркве. Време подкаста и ”причаоница” брзо пролази, јер их је много и квалитет неминовно опада, па се ја, као професионалац, радујем повратку публике аутентичним медијским садржајима у новим форматима. Као што је, на пример, наш серијал снимљен недавно са духовницима – На стазама Свете Горе.
Бројним читаоцима широм света и вредној редакцији Православља желим од срца да честитам велики јубилеј. То не чиним само као главни и одговорни уредник Храм телевизије и Радија Слово љубве, већ као неко ко је био део уредништва Православља – од 2001. до 2009. године. Веома добро знам незамењиви значај овог листа за Српску Православну Цркву и Србе свуда.
Без обзира на то што се у делу нестручне јавности може чути да је време штампаних медија прошло, глобални медијски трендови показују да озбиљни и ауторитетни медији не губе значај. Напротив. У времену огромне количине лажних информација и површних садржаја, расте потреба за провереним, одговорним и трајним сведочењем истине. Управо је то посао који Православље успешно обавља већ шест деценија. И верујем – наставиће.
Желим да Православље и у будућности остане поуздан хроничар живота наше Цркве, чувар духовне културе и место сусрета свих који трагају за истином, смислом и добром речју. То је мисија која не стари него сазрева и која је данас вероватно и важнија него пре шездесет година, уз Божју помоћ!
Разговарала Оливера Јовановић
