У понедељак, 30. јуна / 13. јула 2026. године, на дан свештеног спомена Сабора светих апостола и Свете деце мученика Јастребарских и Сисачких, у Светоуспенском храму у Пивницама, служена је древна Литургија светог апостола и јеванђелиста Марка. Са благословом надлежног архијереја, ову древну Литургију је служио протопрезвитер Петар Бикар, парох пивнички уз саслужење ђакона Ненада Еркмана и појање дечјег хора при Светониколајевском храму у Турији. На светој Литургији је прислуживао новосадски катихета Бранислав Илић који је прочитао старозаветна чтенија.
После прочитаних светописамских одељака из Старог и Новог Завета, сабране је речима литургијске омилије поучио протопрезвитер Петар Бикар. Прота је у својој беседи истакао важност благодарења Господу на свим даровима Његовим, а особито на дару свете Литургије.
„Служимо древну Литургију светог апостола и јеванђелиста Марка, првог епископа александријског и ученика светог апостола Петра. Поред Литургије, Свети апостол Марко нам је оставио и свето Јеванђеље које читамо и из кога се учимо о животу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Верни ученик свога Учитеља, он нам је оставио ову древну Литургију коју није он написао, али она носи име по њему. Једна је од најстаријих Литургија наше свете Православне Цркве, која се служила у Александријској патријаршији све до 12. века, када је замењена византијским Литургијама – Златоустовом и Василијевом – које ми данас служимо. Из светописамских читања које смо чули, сазнајемо да се Господ јављао у Старом Завету и у Новом Завету, Господ се јавља и данас, а они који Га објављују су, управо, свети апостоли. После Пресвете Богородице и Светога Јована Претече, апостоли су најближи Господу“, рекао је, између осталог, протопрезвитер Петар Бикар у надахнутој беседи.
Према последовању древне Литургије светог апостола и јеванђелиста Марка, и верни народ је свете Тајне тела и крви Господње примио под оба вида, најпре тело Христово, а потом и крв Христову. Из климе Александријске Патријаршије, Цркве светог апостола Марка, потиче Литургија која носи његово име. Има све карактеристике које су својствене Египту: Помињање патријарха александријског, наглашено поштовање према личности светог апостола Марка, помињање реке Нила и пољопривредних култура које од ње зависе. Литургија светог апостола Марка је била уобичајена Литургија Александријске Цркве и Цркве целог Египта од самог почетка па све до 13. века. Ову свету Литургију су служили велики свети Оци Цркве Египта, као: Свети Атанасије Велики, Дидим, Макарије, Исидор, Теофило, Кирило, Тимотеј и други. Из Египта је у употребу прешла и на Синајску Гору, у Етиопију, а за време Крсташа и у грчке парохије Јужне Италије. Поред ње паралелно су се служиле и Литургије: Светог Василија Великог, светог Григорија Богослова и Јерусалимска Литургија светог апостола Јакова, брата Господњег. На крају су ову древну Маркову Литургију сасвим потисле две византијске литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста. Она се сада у Александрији служи само једампут годишње, на дан свештеног спомена на светог апостола и јеванђелиста Марка, 25. априла / 8. маја.
Пред благослов отпуста, сабране је поздравио протопрезвитер Петар Бикар, благодарећи Господу на чудесном дану и свештеном сабрању у име Господње под сводовима Светоуспенског храма у Пивницама. Парох пивнички је поздравио драге госте који су својим учешћем дали допринос да лигургијско сабрање буде торжественије.
„Посебно се захваљујемо нашем брату Браниславу који много воли древне Литургије и једну емисију на Телевизији Храм је посветио Литургији Апостолских установа. Благодаримо му што је приликом тог гостовања поменуо наше Пивнице и говорио о неопходности служења древних Литургија. Нажалост, нисмо много за њих заинтересовани, али надамо се да ће се млађе генерације више интересовати и да ће их служити. Ми помињемо данас у нашим молитвама блаженопочишвег епископа Хризостома (Столића), који је приредио и са својим сарадницима превео све древне Литургије, као и наши учитељи Амфилохије архијереј и Атанасије архијереј, који су са љубављу служили неке од ових Литургија. Топло вам се захваљујем и искрено благодарим, са жељом да свети апостол и јеванђелист Марко, свети апостоли Петар и Павле и сви апостоли које данас прослављамо, измоле све оно што је на спасење, здравље душе и тела, и живот вечни“, рекао је протопрезвитер Петар Бикар поздрављајући катихету Бранислава Илића.
У радости литургијског сабрања које је одисало духом древне Цркве, катихета Бранислав Илић је записао своје сведочење које доносимо у целости:
„Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, а љубављу протопрезвитера Петра Бикара, пароха Светоуспенског храма у Пивницама, узели смо учешћа у древној Литургији светог апостола и јеванђелиста Марка. Литургија позната под именом светог апостола и јеванђелиста Марка, није написана од њега, али је усмено, светопредањски, не без разлога остала под његовим именом и била је најважнија Литургија на грчком језику у Александрији и Египту, где је свети Марко основао прву Цркву. Спомен Сабора светих славних и свехвалних апостола које богослужбено прослављамо, својом химнографијом подсећа нас на велику улогу коју су апостоли имали. Савршавајући древну Литургију на дан њиховог саборног прослављања указујемо да су литургијска сабрања била темељ и круна апостолске службе. Свети апостоли, ученици Христови, добивши од Свог Учитеља заповест да савршавају свету Евхаристију у знак сећања на Њега, после Његовог Вазнесења су почели да обављају ломљење хлеба — Евхаристију, о чему налазимо сведочанство: Хришћани бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама (Дап. 2, 42). Литургијски обред се формирао постепено. На почетку су апостоли савршавали Евхаристију по истом редоследу који су усвојили од свог Учитеља. У апостолска времена Евхаристија је била сједињена са такозваним агапама (трпезама љубави). Хришћани су јели храну и пребивали у молитвама и братском општењу. После вечере се обављало ломљење хлеба и причешћивање верујућих. Али је потом Литургија била одвојена од трпезе и почела је да се савршава као самостални црквени обред. Евхаристију су почели служити унутар светих храмова. У 1. и 2. веку, по свој прилици, поредак Литургије није био записан и преносио се усмено. Постепено су у различитим крајевима настајали различити литургијски типови. У Јерусалиму је служена Литургија апостола Јакова, у Александрији и Египту Литургија апостола Марка, у Антиохији Литургија светог Василија Великог, као и Литургија светог Јована Златоуста. Свете Анафоре су настајале надахнућем Духа Светога и са великим трепетом који су у свом бићу носили они угодници Божји који су били удостојени да послуже овој великој тајни. Да је то, заиста, тако, читамо код Светог и богоносног оца нашег Амфилохија иконијског, који је богомудро посведочио о настанку Анафоре која се приписује светом Василију Великом, архиепископу Кесарије Кападокијске: „Свети Василије Велики је молио Бога да му дâ снагу духа и разума да саврши Литургију својим речима. После његове шестодневне ватрене молитве, Спаситељ му се јавио на чудесан начин и услишио му молитве. Убрзо потом Василије, будући прожет усхићењем и Божанственим трепетом, поче возглашавати: Нека се испуне уста моја хваљења; и чуј Господе Исусе Христе Боже наш, из светог Твог обитавалишта, и остале молитве Литургије“. На Тајној вечери, Богочовек се свим људима нуди не у виду меса и крви, већ у виду Хлеба и Вина. Хлеб је символ целог човечанства, у том духу Литургија превазилази и усамљеност међу људима, уједињујући их у Једну Цркву, и раскид у нашем односу са Богом, чинећи нас Његовим учесницима, у томе се огледала лепота литургијског заједничарења. У Тајни божанске Евхаристије манифестују се и савршено пројављују безгранична љубав, милост и трајно присуство Божје у свету. У исто време, Тајна Господње жртве показује нам духовни пут којим имамо свету дужност да ходимо у нашем животу да бисмо дали ,,добро сведочанство“ и постали ,,светлост свету“ и ,,со земљи”, следујући пример светих наше Цркве, који су, ходећи ,,уским путем”, постали носиоци благодати Светога Духа у свим временима. Сабрани данас на древној Литургији светог апостола и јеванђелиста Марка, док у нашем бићу провејава дух древне Цркве, док се пред нашим духовним очима смењују слике које сведоче о особеностима Цркве Божје у древној Александрији и Египту, молимо се да Човекољубиви Господ што дуже сачува у нашем бићу овај благодатни жар који се разгорео. Као што јелен жуди за изворима водâ, тако и моја душа чезне за Тобом, Боже. Амин.“
