У очекивању сверадосног празника Рођења Христовог који као ново Сунце обасјава свет и наше животе, читалачка публика имаће прилику да о овом великом догађају прочита поучне мисли у новом броју Жичког благовесника (јануар-март 2025).
Празничну рубрику отвара Божићна посланица Светог Владике Николаја из 1937. Вечно актуелан и богонадахнут, светитељ Христов описује време у Европи уочи Другог светског рата: „Као у време Христова живота на земљи тако и данас многи су се људи удаљили од Оца свог небесног, срцем и душом и мислима и речима и делима. И постали су несрећни, веома несрећни као онај блудни син, који се оделио од богатог оца па се удаљио у земљу туђу, где је принуђен био да од свиња краде свињску храну и утољава своју глад. Велики је број таквих несрећника по целом свету, највећи у Европи, одакле су и у нашу земљу злим ветром нанети. Они траже памет на оним стазама, на којима се виде јасни трагови лудости. Траже снагу везујући многе слабости у један сноп. Траже богатство крадући од своје браће. Траже мир помоћу рата. Траже срећу на свима путевима које је Бог огласио и означио сигналима као путеве несреће. Мудри су да зло чине, а добро чинити не умеју (Јер 4, 22).“ Поучава да је мир и радост у Сину Божијем, преко Кога долазимо до усиновљења: „Држите везу са Оцем небесним, срцем и умом и свом снагом. Јер ко год држи везу са Оцем небесним, тај држи везу и са родитељима и прародитељима својим земаљским.“
Протојереј Александар Р. Јевтић, парох у Краљеву, у тексту О лепоти Христовој, указује на светописамска и светоотачка места која су се дотицала теме лепоте Христове као естетског критеријума, повезаног са темама добродетељи и вечног постојања. Анализира савремене естетске трендове култа вечне младости, као бега од питања смисла, смрти и живота. Упућује на христоцентричност којом су живели светитељи Божији, као судеоници Христове лепоте која се у њих уселила као благодатни дар психофизичке целовитости и сведочења свету мира Божијег.
Јереј Саво Величковић, парох у Пожеги, пише о богослужбеним и обичајним особеностима празника Божића. Спајајући векове кроз које је дошло до данашњег начина прославе Божића, поручује: „А Црква овог дана сјаји истом оном топлотом којом је и пећина у ноћи Рођења Богомладенца била загрејана. Свака празнична прослава најпре и изворно је литургијска, а потом се преноси у наше куће и окружење. Анђели певаше: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!“
Проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, пише текст под насловом Божић – празник празнине времена. Примећује да реч празник долази од празнине, „коју прослављамо у времену нагомиланих догађаја који се сустижу и сударају, не дајући нам да дигнемо поглед. И зато да бисмо то могли, долази празнина – празник. Долазак Бога је јављање празнине – јер је све стало, ничега више нема што се може упоредити са тим. Празник долази из празнине пећине јер тамо, у њеној топлоти, нема брига, хладних информација, намештања и смештања. То је само једна стваралачка празнина која обнавља и ствара свет.“ Упозоравајући на савремену тенденцију претварања света у слику, стварање заводљивих опсена и заблуделих илузија код свеотуђенијег човека који престаје да разликује стварно од виртуелног, пише: „Рођење Богочовека нас подсећа да иако смо пали у време можемо кроз празнину, чистину без историјских заплета, да се спасемо од болести зване историја тако што ћемо, као древни мудраци, пратити нестворену светлост која долази изван земаљских упоредника.“
У рубрици Библијски ликови, налази се текст Антијунаци библијских прича Ирод Велики и Јуда Искариотски, аутора чачанског вероучитеља Бојана Кнежевића. У овом броју је штампан први део текста који говори о лику и делу цара Ирода Идумејца, као и контексту у коме долази до његове жеље да убије Богомладенца Христа.
У рубрици Духовна созерцања, монахиња Христина (Стојановић), у тексту О усамљености и непроницљивости душе, предочава нам мисли великог руског књижевника и философа Ивана Иљина. Освртима који се одликују пажљивом посвећеношћу и духовним надношењем над унутрашњим струјањима дубоких егзистенцијалних дилема, указује на основно својство душе – непроницљивост. Она се тиче како нас самих, тако и наших ближњих. Текст се завршава подсетником: „И зато не отежавајмо једни другима крстоносни ход осуђивањима и захтевима, већ искреном молитвом, разумевањем и љубављу облагодаћујмо простор у себи и између нас.“
У рубрици Ускликнимо с љубављу, Александра Мијаиловић, професор српског језика и књижевности, пише текст У сусрет Савиндану. Издвајајући поједине епизоде из житија Светог Саве, расветљава духовно сиромаштво савременог човека, који се не украшава врлинама којима је био одевен син владара који се приволео скромном монашком живљењу. Примећује да је он стрпљиво чекао да се узнемирено срце његовог оца смири, како би почео са духовном изградњом у народу.
Лена Петровић, студент Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, се пита Шта бих поручила Светом Сави? Указивањем на велику моралну кризу у друштву и поремећај система вредности, упућује да Свети Сава већ све види, а на нама је да пазимо шта радимо.
У рубрици Православље и спорт, јереј Немања Матејић, парох у Вичи, пише о односу теологије и спорта. Уводне напомене о спорту обогаћене су старозаветним увидима о играма и радости, али и местима из посланица Светог апостола Павла на којима су коришћене аналогије из спорта за расветљавање мотива духовне борбе подвижника. Аутор предлаже да би спортисти требало да имају духовнике, како би њихова стремљења била обогаћена духовношћу која подразумева световрлински и светотајински живот у Цркви.
У рубрици Лирски благовесник, читаоци могу прочитати песму посвећену вујанском светитељу, из пера јеромонаха Авакума (Проковића), сабрата Манастира Вујна.
Рубрика Веронаука доноси текстове ученика Медицинске школе у Чачку – Милутина Јовановића о Светој Литургији и Јелене Ацовић о праштању и покајању. Подстакнути идејама свог вероучитеља Бојана Кнежевића, ђаци су пред нас изнели своја размишљања на ове важне теме хришћанског живота. Ту је Кутак из веронауке – из дечијег срца, који у неколико последњих бројева нашег часописа, приређује вероучитељ Александра Малешевић са основцима из бајинобаштанске школе Свети Сава. Овога пута, читаоци могу прочитати занимљиве дечје мисли на тему Шта је то рај?
У рубрици Прикази књига представљени су најновији наслови издавачке делатности Епархије жичке. Протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке, представио нам је вредно критичко издање из ризнице светоотачког богословља – Свети Симеон Сoлунски, Тумачење о божанском храму, О Светој Литургији, Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2024. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић представио нам је књигу доцента на ПБФ „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Ведрана Голијанина, Кад су људи постајали хришћани, Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2024. Читаоци се овде могу упознати са важним и мало познатим описима догађаја, личности, као и мотива због који су појединци и народи широм света постајали хришћанима од давне прошлости до наших дана.
У Летопису богослужења, владичански ђакон Стефан Симић нам доноси хронику богослужбених делатности Митрополита жичког Г. Јустина. Овим се од заборава и за наслеђе будућим генерацијама истраживача и љубитеља историје чувају важни подаци о догађајима и личностима свештене историје наше Епархије.
Захваљујемо се Његовом Високопреосвештенству Архиепископу и Митрополиту жичком Г. Г. Јустину на благослову, епархијском ЕУО на подршци, штампарији МАК-ДИ из Краљева, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Протојереј Александар Р. Јевтић
Извор: Епархија жичка
