Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 29. августа 2026. године светом Литургијом у цркви Нерукотвореног лика Господњег у београдском насељу Зуце.
Том приликом Његова Светост г. Порфирије је произнео беседу, још један бисер у низу очинских поука верном народу, коју у целости можете прочитати ОВДЕ, а из које издвајамо:
– Ми данас славимо Нерукотворени образ Христов. И знамо сви из предања Цркве да је краљ Авгар V, владар Едесе у Месопотамији, био тешко болестан и да је чуо за Господа, да је чуо за Христа, за Његову љубав, за Његова дела, за Његово милосрђе, за то да Он не само помаже, него исцељује у потпуности како тело тако и душу, али пре свега душу. Јер онај који има целовиту душу, који има истински, прав и дубок духовни живот утемељен на Христу, који је испуњен савршеном љубављу, он је засигурно онда и телесно здрав без обзира да ли има неке бољке, да ли има неке ране на телу. Те ране на телу и тај бол на телу, онда када је у вези са чистом душом, са светом душом, не представља никакву тешкоћу и муку, не представља проблем за онога који је духовно здрав.
Вера, дакле, коју је имао Авгар, који је послао свога слугу да позове Господа Христа у његов дом да га исцели, та вера је учинила да је Господ само, када је дошао слуга Авгаров и саопштио Му поруку свога господара, узео убрус и ставио на своје лице. Ту се Његов лик отиснуо и то је послао цару. Целивајући тај убрус Господњи, тај лик Господњи, цар је оздравио и постао је, наравно, хришћанин. А сви смо ми убрус Господњи, јер свако од нас носи у себи икону Божју. Ја, ти и сви људи око нас позвани смо да целивамо слику Божју у нама, а то значи да умножавамо дарове које смо добили у сагласју са благодаћу Божјом и да целивамо сваког свог ближњег, јер целивамо Господа, целивамо Христа, и у том целиву је наше спасење.
Зато, браћо и сестре, молимо се да никада лик Христов не изгубимо из вида, да Он буде оно што је најважније у нашим животима, да буде први и на првом месту, да се око Њега све развија и организује у нашим животима и да целивајући свако свакога целивамо лик Божји у ближњем.
***
У првом српском храму посвећеном Нерукотвореном Образу Господњем, који је 2002. године освештао блажене успомене Патријарх српски Павле, предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: преосвећени викарни Епископ хвостански г. Алексеј; протојереј-ставрофор Милош Мићић; свештеник Јован Љубичић, кога је током свете Литургије Патријарх одликовао чином протојереја; јереј Дарко Крстић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић и Бранко Гогић.
Извор: Инфо-служба СПЦ