Дана, 25. августа 2026. године Господње, у манастиру Осовица служена је света заупокојена архијерејска Литургија поводом упокојења јеромонаха Митрофана, сабрата ове свештене обитељи, који се упокојио у Господу у недељу, 23. августа.
По благослову Митрополита бањалучког г. Јефрема, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Митрополита бањалучког. Епископу Сави саслуживали су свештеници, свештеномонаси и ђакони Епархије бањалучке.
У манастирском храму саборно и једнодушно узнесене су молитве Христу Господу да душу служитеља Свога, јеромонаха Митрофана, настани у Своме Небеском Царству, где нема бола, ни туге, ни уздисања, него где је живот бесконачни.
По заамвоној молитви служен је мали помен оцу Митрофану. Под сводовима манастирског благовештенског храма, у присуству великог броја верника, служено је опело јеромонаху Митрофану. Поред његове братије и породице, чину опела присуствовали су многобројни пријатељи и верници који су познавали оца Митрофана, те су заједно са Епископом Савом и свештенством узнели молитве Васкрслом Господу да душу новопрестављеног служитеља Свога, јеромонаха Митрофана, настани у наручју Аврама, Исака и Јакова.
Уз оглашавање осовичких звона и трократним опходом око храма, земни остаци оца Митрофана испраћени су до манастирског гробља, где су положени у гроб.
У својој архипастирској беседи, по окончању опела, Епископ Сава је говорио о неизрецивој љубави Божјој према човеку и свету, позивајући се на речи Светог Јована Богослова: „Јер Бог тако завоље свијет да је Сина Својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн 3, 16).
Владика је нагласио да прелазак из овога света и представљење пред Оцем Небеским нису ништа друго до повратак у сигурну луку спасења – у наручје Оца нашега. Као што Црква познаје своје свете мученике и њихов неустрашиви подвиг, тако је, према речима Епископа Саве, и монах мученик савешћу: Одриче се себе и у потпуности се предаје Богу како би испунио вољу Његову.
Говорећи о монаштву и монашком путу, Епископ Сава је нагласио да монах, примивши монашки постриг, читав свој живот везује за једну осовину, а то је Бог. Од тог тренутка његов живот испуњавају богослужење, послушање и изучавање Христове науке. Целим својим бићем монах сведочи тајну Васкрсења Христовог.
Такав живот желио је и наш отац Митрофан, коме ништа друго није било важније од Бога, служења Њему и, кроз Њега, служења ближњима. Отац Митрофан примио је монашки начин живота као јарам Христов, знајући да је тај јарам благ и да је бреме Христово лако.
Говорећи о животу оца Митрофана, Владика Сава је истакао да је његов живот у манастиру био посвећен служењу светињи свога пострига, свакодневном богослужењу и обнови манастира, који је за њега имао посебан значај. Осврћући се на његов долазак у Осовицу, монашки живот и свештеничку службу, Епископ Сава је казао:
„Он овде долази да би помогао у изградњи, остаје да би живио, живи овде да би био до краја послушан и, из послушања, прима на себе и свештенички чин, еда би и даље вршио послушање и служио свету божанствену Литургију у овоме светоме храму, знајући да без Литургије нема ни његовог живота, а ни живота овога манастира, нити свих оних који овде живе. То сведочи и чињеница да је, по сопственој молби, служио свету Литургију овде, у храму у којем нас је већ данас сабрао да га испратимо у наручје Оца Небескога.“
По благослову Епископа Саве, на манастирском гробљу, пред земним остацима оца Митрофана, вернима се обратио архимандрит Теофил. У својој беседи говорио је о личности, животу, значају и делу јеромонаха Митрофана, подсећајући на његову вишегодишњу службу манастиру и братству:
„У његовој личности биле су прожете особине врлог радника, борца, мајстора, одличног монаха и доброг свештенослужитеља.“
Говорећи о односу оца Митрофана према манастирској братији, архимандрит Теофил је истакао да његова љубав није била сентиментална нити молећива, већ искрена и постојана. Своју љубав према братији показивао је делом, желећи да сваки од њих постане добар домаћин и добар, истински монах.
Извор: Манастир Осовица