У суботу, 26. октобра / 8. новембра 2025. године, на празник Светог великомученика Димитрија Солунског, у храму Светих бесребреника Козме и Дамјана у Футогу, светом Литургијом је началствовао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, уз саслужење парохâ футошких, као и ђакона Луке Стојисављевића. На крају свете Литургије, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, служен је помен протојереју-ставрофору Бориславу Башићу, некадашњем пароху футошком, а поводом двадесет пет година од упокојења. После помена, прота Ђорђе је произнео беседу у којој је сабране вернике подсетио на значај сећања на добре пастире, посебно истичући харизматичну личност блаженопочившег проте Боре.
Протојереј-ставрофор Борислав Башић је рођен 3. марта 1927. године у Новом Саду, од оца Светозара и мајке Анице, рођене Јовчић. Четвороразредну основну школу завршио је у Футогу, осморазредну гимназију у Новом Саду. После двогодишњег студирања на Шумарском факултету у Земуну, уписује се 1950. године на Богословски факултет у Београду који са успехом завршава 1954. године. У току студија је служио као чтец патријарха српског Викентија (Проданова). Исте године је ступио у брак са Миленом Петрић из Бачке Паланке. За ђакона је рукоположен 13. новембра 1954. године у патријаршијском параклису Преподобног Симеона Мироточивог, руком викарног епископа Василија Костића, потоњег епископа бањалучког и жичког. Наредног дана, 14. новембра 1954. године, на дан храмовне славе капеле при болничком центру у Београду, од стране викарног епископа топличког Доситеја је рукоположен у чин презвитера. Рукоположења су извршена у молитвеном присуству патријарха српског Викентија. Прва парохија у којој је службовао млади свештеник био је Доњи Ковиљ, где је провео шест година. По личној молби, 1960. године бива постављен за пароха у Тителу где је службовао тридесет пет година. У Тителу је обновио духовно запуштени парохијски живот, ревносно проповедајући веру Христову у веома тешком поратном комунистичком времену. О његовом пастирском раду сведочи летопис на чак осам стотина страница, који је вредно и помно водио све време своје парохијске службе. Чином протојереја одликован је 1978. године, а правом ношења напрсног крста 1992. године. За пароха футошког је постављен 1995. године, а после непуне две године је умировљен. Упокојио се 8. новембра 2000. године и сахрањен је на футошком Горњем гробљу.
Извор: Инфо-служба Епархије бачке