Поводом почетка Божићног поста: Из ризнице српскословенског богослужбеног предања – Правила поста за лаике и монахе (Гораждански псалтир с последовањем из 1521)
О СВЕТИМ ПОСТОВИМА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА (И СВЕТИХ АПОСТОЛА И УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ)
У светом посту Христовог Рођења заповеђено је и узакоњено божаственим правилима сваком хришћанину да пости, чува и пази предани устав са сваком пажњом. Мирјанима (=лаицима), (правило) је да меса или сира и сличног не окушају од тада никако, тј. од сâмог дана Светога апостола Филипа све до Рођења Христова, већ да посте сухоједењем по предању устава. Да у три дана сваке седмице чувају пост без одступања, тојест да се у понедељак, среду и петак од рибе, уља и вина ваља чувати сваком хришћанину, да никако не окушају то у поменуте дане. А у уторак, четвртак и суботу и недељу, рибу, вино и уље није забрањено јести, осим ако је неком од духовника заповест (другачија) прилична њему.
Ово је за људе који су у свету (мирјане = лаике). А монасима приличи чувати у читавом посту четири дана – понедељак, уторак, среду и петак – да рибу или уље или вино не узимају (почев) од оних раније речених дана (као за лаике, прим. прев), а четвртком, суботом и недељом, рибу и уље и вино није забрањено јести, осим ако је од духовника заповест другачија, као што је горе речено. А у понедељак, среду и петак – јести на хлебу и води и што се нађе сирово и квашено. У уторак, ако и буде кувано, да буде без уља. И тако, за то речено, у девети час примати (храну) по отпојању часова, једном дневно. Свагда у овом посту ова наведена четири дана (тако држати), осим немоћи телесне, или ако се догоди због неког благословеног разлога по расуђивању духовних отаца (да буде другачије, тојест разрешено).
И тако, дакле, приличи у овом посту да пребивају мирјани (=лаици) и иноци (=монаси), по горе реченом у свему, све до дана Светог Николе, а затим од Празника Светог Николе рибу да не окушају до Христовог Рођења – уље и вино само у суботу и недељу (од тада). И тако треба чинити свагда по установљеном овом посту, без одступања чувати речено, осим ако духовник, као што је речено, са расуђивањем, обрати пажњу (да расуди другачије) према онима који имају одређену потребу (за разрешењем поста, прим. прев).
И ова правила пронађох у Светој Гори Атонској у манастиру Хиландару – она која су у књизи овој – о светом посту Велике Четрдесетнице и Христова Рођења и светих Апостола и Успењу Богородице о Господњим празницима и о другим целе године…
*ПСАЛТИР С ПОСЛЕДОВАЊЕМ 1521, фототипско издање, приредила Катарина Мано – Зиси, Народна библиотека Србије, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Београд – Источно Сарајево, 2008, листови 294 – 295 и 350 – 351.
За портал „Ризница“, транскрипцију са српскословенског
и превод приредио протопрезвитер Петар Бикар, парох пивнички
