Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 4. августа 2026. године на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића у Мркоњић Граду парастос невино пострадалим жртвама „Олује“. Саслуживали су: Митрополит крушевачки г. Давид, епископи бихаћко-петровачки г. Сергије и викарни марчански г. Сава; архимандрити Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић) и Јеротеј (Влајковић); протопрезвитери-ставрофори Драган Шкалоња, Никола Пено, Саво Јанковић, Саша Црљић и Миладин Самарџић; протопрезвитери Александар Ђурић и Савко Плавшић; протођакони Драган Радић, Радојица Жагран и Немања Рељић.
После природних говора председника Републике Србије г. Александра Вучића, председника г. Милорада Додика и г. Милана Кнежевића, одржан је програм у знак сећања на све страдале и прогнане са вековних огњишта.
– Овде, у Мркоњић Граду, који и сам носи дубоке ране страдања, вечерас нас је сабрала љубав према нашим мученицима, сродницима, суседима и сународницима који су током ужасног прогона са својих вековних огњишта са простора Далмације, Лике, Кордуна и Баније августа 1995. године невино изгубили животе. Са посебним болом сећамо се пострадалих на Петровачкој цести, где су, у избегличкој колони и на путу ка спасењу, страдали недужни људи, старци, жене и деца. На њиховом страдању, али и на истрајности свих који су понели крст изгнанства, испуњавале су се речи Светог апостола Павла: „У свему трпимо невоље, али нисмо потиштени; збуњени смо, али не очајавамо; прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени“ (2 Кор 4, 8–9). Јер и онда када су остајали без домова и завичаја, наша изгнана браћа и сестре носили су у себи веру да их Господ није оставио и наду да зло нема последњу реч. Свих њих се вечерас молитвено сећамо, молећи се Христу Богу, који је пострадао и сам на Крсту, али и смрћу победио смрт, да им дарује покој и живот вечни. Сећамо се и свих који су пре тридесет и једну годину напустили своја вековна огњишта и у непрегледним колонама кренули пут Републике Српске и Србије, носећи у рукама оно најнужније, а у срцима своје домове, завичаје, светиње и гробове предака. Овде нас је сабрала жеља да молитвено памтимо невине жртве и страдалнике из нашег рода, јер молитва је најдубљи и најдостојнији облик памћења. Молитва пред лице Божје узноси и бол жртве, али и рану онога који памти. Она чува истину, а срце ослобађа од мржње која човека изнова везује за зло“ – поручио је Патријарх српски г. Порфирије чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.
Извор: Инфо-служба СПЦ