Међународна научна конференција под називом „Сто година Светотројичког храма Подворја Руске Православне Цркве у Београду и везе са Српском Православном Црквом” одржана је 15. новембра 2024. године у Палати Србија у Београду, под окриљем Кабинета министра без портфеља задуженог за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству др Ненада Поповића.
Присутнима се обратио изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Преосвећени Епископ изабрани лондонски и великобританско-ирски г. Нектарије, који је изразио радост што има част да на значајном скупу прочита поздравно слово и пренесе благослов Његове Светости поводом обележавања стогодишњице постојања храма Свете Тројице Подворја Руске Православне Цркве у Београду:
– Српски народ, као и наша света Црква, нису никада заборавили братску љубав руских владара и сестринске Руске Цркве кроз векове наше страдалне историје. Многи су примери. Тако су, слободно можемо рећи, богослужбене књиге и помоћ из Русије очували православље код Срба под Османлијама и Хабзбурзима. Тај дуг љубави и оданости према једноверној браћи, наш народ је скромно одужио даривањем земљишта за изградњу храма чији су темељи освећени пре тачно једног века, 1924. године, по благослову тадашњег Патријарха српског Димитрија, а према грађевинским решењима руског архитекте Валерија Сташевског. Тада, у бурним годинама после Октобарске револуције, храм је постао уточиште и духовни дом за све Русе избегле пред бољшевичким прогоном, место у којем су се окупљали и приносили молитве за своју „многострадалну державу Расију“.
– Овај храм је изникао из молитвеног плача руског народа за отаџбином, али и као сведочанство подршке Српске Православне Цркве у тим тешким временима. Тако је Подворје постало символ братске љубави, а храм Свете Тројице светионик који већ читав век сведочи о духовној повезаности наше две Цркве и наша два народа. Данас, сто година од почетка изградње храма, захваљујући великом труду свештенства и подршци верног народа, руско Подворје у срцу Београда наставља своју мисију служења као живи споменик братства и узајамне подршке. Наша жеља је да ова конференција буде надахнуће да продубимо наше разумевање узајамне повезаности, да оснажимо наше духовне везе и очувамо наслеђе које нам је поверено. Нека Господ својом милошћу и даље укрепљује, штити и благосиља наше народе и Цркве да и у годинама које су пред нама заједно сведочимо веру и љубав према Богу и једни према другима. Поштовани учесници научног скупа, нека нас молитве Светог Патријарха руског Тихона и свих српских и руских новомученика оснаже у заједничкој вери и љубави, као што су у минулим временима чувале наше претке – речи су патријарха Порфирија упућене учесницима међународног научног скупа.
У уводној сесији учесницима скупа су се обратили министар др Ненад Поповић, амбасадор Руске Федерације г. Александар Боцан Харченко и старешина Подворја Руске Православне Цркве протојереј Виталиј Тарасјев. У панел дискусији су учествовали Високопреосвећени Митрополит волоколамски г. Антоније, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије; и угледни српски и руски интелектуалци: протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, Андреј Хошев, др Марко Николић, др Наталија Нарочницкаја, др Јелена Бондарева, академик Јелена Гускова, др Зоран Недељковић, др Александар Раковић, др Александар Митић. Модертор скупа била је гђа Сања Лубардић.
Извор: Инфо-служба СПЦ
