Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 5. јануара 2025. године свету Литургију у храму Светог великомученика и победоносца Георгија у Старој Бежанији.
– У данас прочитаном одломку из Матејевог Јеванђеља открива нам се истина да је Бог и Спаситељ наш Исус Христос узео потпуну људску природу, а са друге стране у Јеванђељу по Јовану открива нам се чињеница да је Логос Син Божји, Предвечни Син Оца, да у том смислу носи у себи пуну људску природу, али и да истоврeмено има пуну божанску природу. Дакле, Он је Богочовек. Оно што заправо јесте коначна порука оба ова Јеванђеља, али и празника Рођења Христовог који нам следи, јесте да је Бог помирио у Себи, у личности Сина који је постао један од нас, људску и божанску природу, да је поморио Бога и човека, да је спојио у једно створено и нестворено и да је оно што је неупоредиво ниже од Њега учинио равно Себи. Дакле, у празнику који нам следи Господ нам доноси мир, доноси мир који у себи садржи и љубав, и заједницу, и братство, и праштање, и покајање, и милосрђе и све христоподобне врлине. Тај мир није тек психолошко стање у којем ми контролишемо своје мисли, своје емоције, своје тело. То је мир који надилази сваку тајну, све што је створено, све што видимо и не видимо у овом свету. Тај мир, који је мир Божји, јесте заправо сам Христос – беседио је Светејши г. Порфирије после читања светог Јеванђеља. Патријархову беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.
У храму у потпуности испуњеном верним народом, Његовој Светости су саслуживали: протојереј-ставрофор Миљко Корићанин; јереји Владимир Левићанин, Желимир Продановић, Андрија Вукчевић, Милош Велимир, Радан Шарић и Дарко Радовановић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакони Василије Перић и Младен Момчиловић.
На крају свете Литургије, патријарх Порфирије је поручио: – Хвала Богу, данас смо се причестили и, хвала Богу, данас нас је толико било да је овај храм био мали да у њега уђемо сви иако неки, нека им Бог помогне и нека их благослови, са злурадошћу говоре да су нам храмови празни на опаску свих нас да имамо потребу за изградњом још храмова како бисмо могли сви да се сабирамо у храмовима не зато што мислимо да смо бољи од других, не зато што мислимо да смо важнији од других, него баш због тога што знамо да смо слаби, немоћни и грешни, што знамо да смо људи и што знамо да нам је потребан Бог и да нам се Бог у својој пуноћи показује у Цркви Његовој кроз свете тајне, кроз свето Причешће, кроз своје Тело и своју Крв. Зато знамо да имамо потребу за служењем свете Литургије, за учествовањем у светој Литургији и да нам је за то добродошао и потребан простор који се зове храм, храм Божји.
– Наравно да је свако до нас храм Духа Светог и да Бог борави у нашим срцима, али они који то у себи освесте, који постану свесни тога, знају да то није довољно, да није довољно бити сам са Богом, него да када смо заједно са Богом имамо и потребу да будемо и једни са другима, да будемо заједно, да будемо за једно, да будемо за једног Бога, да будемо са Богом, али да истовремено будемо сви у Њему сабрани, да у Њему будемо Сабор. То је Црква. Зато се радујемо што смо данас овде служили свету Литургију и што знамо да се молимо једни за друге, што знамо да се молимо за читав свет и за све људе, а посебно и нарочито за оне који не виде Христа као свог Бога и Спаситеља и који, за нас је то благослов по речи Христовој, нас виде као своје противнике и своје непријатеље, али нам дају шансу да надиђемо себе, да превазиђемо своју самозаљубљеност, свој егоизам, своју гордост, своју себичност. Дају нам шансу да не гледамо на то ко је тај који тако нас посматра, него да у њему видимо икону Божју, да видимо самог Бога, да видимо Христа и да будемо спремни да, баш због тога што нам саплиће ногу и што нам се противи, можемо показати да смо Христови, јер Он управо оне који Га одбацују – а свако од нас Га у свом животу на неки начин одбацује – воли, спасава и долази међу њих, тј. долази међу нас да каже: „Ја сам ваш, ја сам са вама, ја сам ваш пријатељ, ваш брат, један од вас. Иако сам Бог постојим да бих вас љубио, грлио и волео, да се радујете једни другима, да се радујете мени и да се радујем Ја вама, јер показујете да ме волите, да хоћете да будете једно са мном, зато што – иако говорите лажи једни против других, иако клеветате једни друге, иако оговарате једни друге, иако чините неприлике једни другима, иако понекад наносите и зло једни другима – ипак на крају разумете да једни без других не можете, разумете на крају да сте једни другима потребни, разумете да сте оно што јесте зато што вам је стало и до других, што разумете да кад хоћете да будете моји и да ме волите морате то потврдити једни према другима” – поручио је патријарх Порфирије чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.
Извор: Инфо-служба СПЦ
