Прота Слободан Јокић: Када видимо ближњега свога да кажемо „благословен је Бог наш“

У уторак, 24. јуна / 7. јула 2026. године, на празник Рођења светога Јована Претече и Крститеља Господњег на светој Литургији у храму острошког скита у Јован Долу надомак Никшића началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење свештенства и ђаконства Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Детаљније са овог сабрања прочитајте на интернет страници манастира Острог.

После светописамских чтенија, сабране је надахнутом беседом поучио протопрезвитер-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки.

– Рођењем Светог Јована рађа се зора која најављује дан Христовог живота, Христове науке и Христовог спасења. Пролази тама и долази свјетлост Христовог васкрсења, која је наша нада, избављење, наша вјера и испуњење. У тој светлости се родио и Свети Јован Крститељ. Чудесан је то био догађај. Двоје старих људи, благочестивих, побожних, богобојажљивих који су живјели по заповјести Божјој, служили Богу. И онда је и Господ дао велику радост. И сви су се зачудили како жена нероткиња да роди сина. То је велико чудо које се десило – рекао је прота Слободан.

Архијерејски намесник никшићки је подсетио како је Свети Захарија остао нем од кад је Јелисавета зачела, до рођења Светог Јована и како су прве ријечи које је изговорио биле речи благодарења Богу.

– Прво и главно што изговара и каже, благословен Господ Бог, што походи и избави народ свој. Прво, благодарност Господу. И ништа више, јер је на тој благодарности утемељен цијели наш живот. На тој благодарности треба да васпитамо и д‌јецу, да их подижемо, па шта је им Бог да у животу, како их поведе и проведе. А наше је да се молимо и да благодаримо, као што је Захарија прво рекао, неки је благословен Бог наш. Није рекао ништа друго, нити се хвалио, нити се преузносио тиме што је ето, постао отац у старости. Заборовили смо то, браћо и сестре, да данас, када нам се дешавају и радости, оно што је најтужније, не умијамо да заблагодаримо Богу. Не умијемо да кажемо благословен Бог наш. Јер нам је Он дао, Он нас је походио без заслуга и без ичега. Зато примјер Захаријин треба да буде темељ нашега живота. Не само у односу према д‌јеци, него у односу према сваком човеку. Кад видимо ближњега свога, да кажемо благословен је Бог наш – нагласио је протопрезвитер-ставрофор Слободан Јокић.

Приредила редакција портала „Ризница“