Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, началствовао је евхаристијским сабрањем у манастиру Девина вода, на празник Пресвете Богородице у част њене чудотворне иконе Тројеручице, славу ове косовско-метохијске светиње.
Пре почетка свете Литургије, Митрополит је у малу схиму постригао искушеника Ивана Адамовића, давши му име Симеон – по Светом Симеону Богопримцу. Монашењу га је привео високопреподобни архимандрит Андреј, црноречки игуман, сведочећи његову зрелу и чврсту намеру да прихвати монашки подвиг, у присуству настојатеља ове светиње преподобног јеромонаха Јоаникија и сабраних свештенослужитеља, монаха, монахиња и сабраног верног народа. Новопострижени монах је, кроз молитвене стихове покајања „Похитај да ми отвориш очинско наручје… сагреших Оче небу и Теби“ пред Богом и Црквом исповедио своју одлучност да се преда путу спасења. Монах Симеон ће свој духовни пут наставити у Манастиру Девина вода, на распетом Косову и Метохији, крај Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице.
Овај дан се дубоко урезао у историју ове светиње, тиме што је данас обављено прво монашење од оснивања Манастира Девина вода.
Митрополит Теодосије током беседе је заблагодарио оцу Андреју, игуману Манастира Црна река, и црноречкој светој обитељи, нагласивши да је Црна река постала расадник монаштва у Епархији рашко-призренскок речима: „Црна река је, као што је то бивало и раније – расадник монаштва. Црна река је обновила много манастира, односно монашких обитељи у нашој Епархији, а сада је то случај и са манастиром Девина вода“.
Високопреосвећени је у беседи по прочитаном јеванђелском зачалу, сетивши се празника Иконе Богородице Тројеручице и чуда које се пред њом догодило, нагласио: „Како је некада свети Јован Дамаскин добио исцељење, тако и многи у Цркви Божијој добијају исцељење посредством Пресвете Богородице и њених икона којих има много широм православља, а ми треба браћо и сестре да се замислимо, колико је наших духовних руку одсечено гресима, страстима, оно што чинимо у свом животу и треба да се обратимо Пресветој Богородици, да нас она исцели, да ми покајањем, молитвом, смирењем, љубављу, праштањем, милосрђем задобијемо исцељење посредством Пресвете Богородице, јер оно све што је духовно, много је важније од телесног, пролазног“.
„Наша радост је што имамо манастир који је посвећен Пресветој Богородици, њеној икони Тројеручици, на тај начин смо још више везани за манастир Хиландар и за икону Тројеручицу која се чува у манастиру Хиландару, и све је то потребно јер су тако наши свети, наши стари чинили, јер је сва духовност, сва лепота духовна долазила са Свете горе“, закључио је Митрополит овим речима беседу на празник Пресвете Богородице у част Њене чудотворне иконе Тројеручице.
По завршетку богослужења, Митрополит је освештао славске дарове и преломио славски колач, а потом је настојатељ ове свете обитељи, преподобни јеромонах Јоаникије, до недавно и сам црноречки сабрат, позвао све сабране на славску трпезу љубави, где је ово сабрање и настављено.
Приредио Алекса Недељковић