Дана, 19. априла 2026. године уснула је у Господу директорка ЈУ Музичке школе Требиње и диригенткиња Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки, мр Јована Марић.
Јована Марић, рођена је 1982. године у Требињу, гдје је завршила основну и средњу школу, а потом одлази у Сарајево, гдје се уписује на Музичку академију Универзитета у Источном Сарајеву, Смјер за црквену музику и појање. Након што је дипломирала и стекла звање професора црквене музике, убрзо започиње и своју педагошку дјелатност, најприје у ЈУ Школа за основно музичко образовање, у Источном Сарајеву, а потом и у ЈУ Музичка школа Требиње, у Требињу, остварујући и запажене резултате посебно у раду са хоровима млађег и старијег школског узраста. Упоредо са педагошким радом, неуморно ради и на стручном усавршавању, те је и магистрирала на мултидисциплинарном студију из Хорског дириговања у класи мр Рада Радовића, и Историје црквене музике у класи др Данице Петровић, са темом Богослужбена и концертна функција духовне музике на примјерима хорских литургија четворице српских композитора К. Станковића, С. Ст. Мокрањца, Ј. Маринковића и С. Биничког.
Своју умјетничку дјелатност мр Јована Марић остварује и као дугогодишњи члан Камерног хора Смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву (2001−2021) са којим је освојила велики број награда и признања у земљи, региону и иностранству. Током студентског стажа, осим пјевачког, у овом ансамблу је стицала и диригентско искуство кроз литургијску и концертну праксу. Учествовала је у Летњој школи црквеног појања Корнелију у спомен у Сремским Карловцима (2008−2011).
Од 2021. године именована је за диригента Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки при Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу. Као главни задатак Хора истицала је учешће на Литургији, али је поред тога његовала концертну праксу и укључивање у различите и значајне културне и духовне манифестације не само града Требиња, већ и регионално, али и у иностранству. Централна свечаност Хора, за коју би се припремао током цијеле године, су Дани Светог Василија, када би поред прослављања крсног имена (кога Хор слави од оснивања – 1892.године), Хор имао годишњи концерт, под називом „Радуј се Василије свети, похвало рода нашега“, позивајући гостујуће хорове са којима би се остваривала нераскидива пријатељства. Најзначајнији догађај у организацији Хора под руковођењем мр Јоване Марић био је јубилеј 130 година од оснивања Хора под називом „У благодати пјевајући Господу у срцима својим“.
У августу 2024. године именована је и за директора ЈУ Музичка школа Требиње, у Требињу, при чему није напустила рад у учионици са најмлађим полазницима постављајући им темеље љубави према умјетности.
Молитвени испраћај наше вољене Јоване, коју ћемо чувати у срцима и памтити по свему ономе што живот чини лијепим, али и по неизбрисивом трагу који је оставила за кратко вријеме, одржаће се у Пољицу код Цркве Св. ап. Андреја, дана 20. априла 2026. године. Спровод креће испред градске капеле у 15 часова.
+++
Преплављени болом због растанка, али не као они који немају наде, у благодати пјевајући Господу у срцима својим коме си прерано отишла у загрљај.
Драга наша Јована, оставили си неизбрисив траг и дала немјерљив допринос за само неколико година вођења нашег Хора. Више него ико увиђала си важност његовог очувања, не допуштајући да се угаси кандило крсне славе Светог Василија након више од 130 година постојања. И ниси одустајала, чак ни када је тијело постало слабо. Храбра и одважна, посвећена, строгог ауторитета, а уједно ведрог духа, несбично и са топлином дијелила си сво своје знање. Ниси нас учила само појању, музици, било је то нешто много више, било је то потпуно предавање себе. Била је то чиста, безусловна љубав. Твоја највећа љубав Литургија и музика. Чудесно је како си, посебно младе уводила у тај величанствени спој, отварајући пут ка спасењу. Као да је сваки покрет говорио „Пјеваћу Богу своме док постојим“. Хвала ти за све године, за све тренутке до поновног сусрета у Царству небеском.
Твој Црквени хор Свети Василије Тврдошки и Острошки
+++
Јована
Ивана Хрњез
Постоје необични сусрети и још необичнији људи. А када оду, схватите да је тај необични сусрет био чудесна привилегија. Нисмо стигле да разговарамо о много чему. Највјероватније да није било ни потребно. Сувишне ријечи би нас само оптеретиле. А опет као да смо проживјеле цијели један живот.
Нисам сигурна да знам шта је Јовану све обликовало. Да ли је херцеговачки камен обасјан Сунцем и освећен корацима Светог Василија, са кога је потекла био већ сам по себи довољан!? Или су се напросто исплели разни карактери предака!? Или је то био утицај значајних професора и личности са којима је долазила у сусрет!? Или су дарови којима ју је благословио Свевишњи!? У сваком случају, та Јованина јединственост се ријетко сусреће.
Споља стамена, изнутра крхкост и осјетљивост душе. Ауторитативна, а пуна разумијевања. Снажан карактер који је спреман да понесе свачије бриге. Никада се није жалила. Увијек достојанствена. Посвећена, пуна љубави и труда, готово јеванђелски је свједочила Христово „Устани и иди“. Није било одустајања.
Музика је била њен свијет, њена страст, посебно литургијско појање. Њом је посебно грлила.
Једном ми је неко рекао, замишљам Литургију коју служи владика Атанасије, а Јована диригује хору. За оне који су их познавали, како је само моћна та слика.
И ево….
“Долази час и већ је настао“ (Јн 5,25)….Грми Небеска Литургија… Готово да могу да чујем ону интонацију…. и како се небом пролама Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот…..