Последња припремна недеља за Велики пост, посвећена је спомену на изгнање Адамово. У химнографији ове недеље спомиње се грехопад наших прародитеља Адама и Еве, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева нису одржали први пост, и пали су кроз неуздржање и непослушност, а ми сада кроз добровољно примање подвига уздржања и послушности Цркви, можемо да се повратимо у рајско блаженство које су они изгубили, а које ми предокушавамо на свакој светој Литургији.
На Литургији у овај недељни дан, чита се Еванђеље које нам сугерише да опраштамо сагрешења ближњима и да постимо, не само да други виде, него нашег очишћења ради.
Четврта и крајња степеница наше припреме јесте праштање. Еванђеље нам јасно казује да ако не опростимо једни другима сагрешења, неће ни нама опростити Господ сагрешења наша.
У свим нашим храмовима у недељу сиропусну увече, служи се такозвано прашчално вечерње, које у свом поретку садржи и неке особености. До вечерњег входа вечерње је уобичајено, а након молитве Свјете тихиј, поје се велики великопосни прокимен који ћемо наизменично са још једним великим великопосним прокименом појати за време свете Четрдесетнице, такође на недељном вечерњем. За време појања овог прокимена презвитер са себе скида свечане одежде и на себе ставља пурпурни или љубичасти епитрахиљ, и поредак вечерњег од овог момента добија великопосни карактер, што значи да смо богослужбено већ закорачили у велики и свети период свете Четрдесетнице. На крају богослужења једни од других тражимо опроштај и једни други опраштамо, како би потпуно припремљени и измирени са свима ступили на пут великопосног подвига и поста, постојано корачајући на радости Празника над празницима.
Емисија је реализована у продукцији Радио-Беседе Епархије бачке. Аутор емисије је катихета Бранислав Илић.
