Саговорник у емисији Радио-Беседе „Под лупом“, 10. маја 2025. године био је новосадски катихета Бранислав Илић.
Његова Светост Патријарх Тавадрос II, папа Александрије и Патријарх столице Светог Марка, је боравио у вишедневној посети Српској Православној Цркви, а тим поводом у оквиру овонедељне емисије „Под лупом“, катихета Бранислав је говорио о Коптској Цркви.
Стручни саговорник у емисији је указао да је Цркву у Египту основао Свети апостол и јеванђелист Марко, а да је њено седиште било у Александрији, која је као таква била једно од главних епископских седишта Ране цркве. Катихета Бранислав је подсетио да је Црква Египта гоњена у време Диоклецијана, а да је у четвртом веку Свети Антоније у њој основао монаштво. Већина Копта је одбацила халкидонско исповедање вере о две Христове природе, и остала изолована од остатка хришћанског света.
Поред тога, Бранислав је нагласио да се археолошки остаци старих коптских цркава и манастира налазе по читавом Египту, а да се у бројним манастирима и црквама још увек богослужи. Међутим, према речима катихете Бранислава, најпознатији су манастир Светог Антонија и манастири Нитријске пустиње (Wadi Natrun), а већина коптских цркава су базилике, мада је из античког периода остало доста цркава произвољних основа и облика.
„Коптско богослужење би у том случају могло да буде готово непресушни извор грађе за Литургику. Због климатских прилика, Копти могу да се похвале највећим бројем сачуваних рукописа, углавном на папирусу, који се односе на богослужење. Услед историјских околности и дугог периода изолације, коптско богослужење није трпело стране утицаје и битно еволуирало. Оно је углавном сачувало свој изворни облик“, закључио је катихета Бранислав свој осврт на значај и историјат Коптске Цркве.
У духу великог јубилеја – 850. година од рођења Светога Саве, катихета Бранислав је говорио о сабрању у Дежеви којим је почела молитвена прослава овог значајног јубилеја који ће се у нашој помесној Цркви прослављати током целе 2025. године. Чинећи осврт на беседу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, катихета Бранислав је, између осталог рекао:
„Са овог светог места наш светејши патријарх је упутио снажну поруку, подсећајући свакога од нас где су наши корени и поучавајући нас да је наш животни етос неодвојив од личности нашег молитвеног покровитеља – Светог Саве, који је наш учитељ философије живота у Христу. Подсећањем на значај духовних корена, Његова Светост, Патријарх српски г. Порфирије, указује да Светосавље као примарна духовна категорија нераскидиво везује прошлост са савременошћу и усмерава је ка будућности. Отуда, и темељ препорода савременог српског друштва може бити једино Свети Сава и светосавље. Наиме, једино свеобухватни духовни и морални преображај заснован на светосављу, које изнад свега истиче дужност усавршавања људског бића до Богочовека, представља темељ истинског препорода и гарант опстанка српског народа.“
Катихета Бранислав Илић је на крају поучио слушаоце Радио-Беседе о правилном поимању личности Светог Саве, нашег молитвеног патрона, између осталог, рекавши:
„Светосавље је први пут уобличено у заокружену философију живота у делу светог Јустина Новог, које носи карактеристични назив: Светосавље као философија живота. Ово дело је настало после Другог светског рата, на основу предавања које је свети Јустин држао српској омладини, матурантима и студентима током немачке окупације. У њему свети Јустин истиче да је светосавље врховно и животворно начело српског народа и његове историје.“
*,* *
„Под лупом“ је седмична информативна емисија Радио-Беседе Епархије бачке, у оквиру које се чини осврт на најважније актуелности из живота Цркве. Аутор и водитељ емисије је Јована Дејановић, новинар Радио-Беседе, а гост и стручни саговорник у овом издању емисије био је новосадски катихета Бранислав Илић.