Завршавајући циклус емисија посвећених Светој Тајни свештенства, у нашој тридесет петој емисији говорили смо о породици православног свештеника као домаћој цркви. Породица се од самог почетка рађа за Цркву. Црква тајном брака и животом у Христу препорађа породицу, утврђује је у вечну грађевину која је Тело Христово чији смо ми удови. Божанска бесконачна и неизмерна љубав, која се открива у Христу, мера је безмерне љубави у породици. Мера љубави је увек и мера жртве. То важи за божанску, али важи и за човечанску љубав. У својој посланици Титу свети апостол Павле пише да свештеник може да буде само онај ко је “без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна”. Више него иједна друга, свештеничка породица је дужна да буде домаћа црква. Његова сопствена породица је прва и најближа паства, а он за њу – пастир, који у породици, пре свега, врши морални и духовни утицај, извршавајући речи Светога Апостола: “Ако ко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију? (1. Тим. 3:5)”.
Емисија је реализована у продукцији Радио-Беседе Епархије бачке. Аутор емисије је катихета Бранислав Илић.
