Нашу деветнаесту емисију „Светотајинско богословље“, усмерили смо на тему последовањâ разрешења венаца и обручења. Указали смо да је чин разрешења (скидања) венаца садржан од две молитве у којима се презвитер усрдно моли да Господ благослови брак и да њихову брачну заједницу сачува у целомудрености, љубави и честитости. Нагласили смо да је у првим временима овај чин савршаван у дому младенаца у осми дан по венчању, док се данас врши у оквиру последовања свете Тајне брака. Наш разговор о обручењу утемељили смо на светописамским сведочанствима: У Матејевом еванђељу помиње се обручење Маријино и Јосифово које је сходно природи ствари било засновано на јудејском обичају. У Старом Завету под обручењем или веридбом сматрало се дато обећање за ступање у брак мушкарца и жене, уз које су следили међусобни целив и упознавање родитеља. У Старом Завету има свега неколико таквих помена: Заручење Исака и Ревеке, Јакова и Рахиље, као и Товије и Саре.
Емисија је реализована у продукцији Радио-Беседе Епархије бачке. Аутор емисије је катихета Бранислав Илић.
